Administracija predsednika Donalda Trampa snažno se zalagala za predstavljanje jedinstvenog fronta u ratu u Iranu, ali su se izjave njegovog potpredsednika i državnog sekretara povremeno razilazile tokom protekle nedelje, posebno po pitanju Izraela.
Potpredsednik DŽ. D. Vens, govoreći u Beloj kući prošle nedelje, napao je izraelske kritičare preliminarnog sporazuma SAD i Irana. Sugerisao je da izraelska bombardovanja civilne infrastrukture u Bejrutu – namenjena oslabljenju Hezbolaha, koji napada Izrael – potkopavaju mirovne napore koje predvode SAD.
Državni sekretar Marko Rubio, koji je ove nedelje putovao kroz Zaliv, branio je izraelsku vojnu kampanju u Libanu, više puta opisujući njene akcije kao opravdan odgovor na napade Hezbolaha. Pritisnut na Vensovu kritiku, Rubio je skrenuo pažnju pre nego što je ispričao napad milicije sa sedištem u Libanu na izraelski kontrolni punkt ranije ove nedelje.
Kontrast sugeriše da, čak i dok je administracija naglašavala jedinstvo, različiti pogledi na svet ponekad izbijaju na površinu – izazov za Belu kuću čija je politička koalicija duboko podeljena po pitanjima spoljne politike. Takođe nudi rani uvid u budućnost Republikanske stranke, gde se Rubio i Vens vide kao potencijalni predsednički kandidati 2028. godine.
I Vens i Rubio su tokom prošle nedelje bili poslati na značajna putovanja u inostranstvo kako bi branili preliminarni mirovni sporazum potpisan između Vašingtona i Teherana 17. juna.
Vens je otputovao u Švajcarsku na rundu razgovora sa iranskim zvaničnicima. Obraćajući se novinarima u nedelju, zauzeo je izrazito optimističan ton o stanju razgovora sa Iranom. Takođe je više puta poslednjih nedelja rekao da bi države Zaliva mogle da finansiraju obnovu Irana.
Takođe je često pominjao mogućnost novog, saradnijeg odnosa između Irana i SAD, otkrivajući u intervjuu objavljenom u četvrtak da su SAD pozvale iranskog obaveštajnog zvaničnika da služi kao veza za dekonflikt sa Pentagonom u Kataru.
Rubio je, u međuvremenu, posetio Ujedinjene Arapske Emirate, Kuvajt i Bahrein kako bi uverio saveznike – od kojih su neki zabrinuti da je prelazni sporazum između SAD i Irana previše velikodušan prema Teheranu – da će njihovi interesi biti zaštićeni.
U utorak je Rubio rekao da tokom svoje putovanja neće tražiti od saveznika u Zalivu da finansiraju obnovu Irana, rekavši da je takva mogućnost „daleko na putu“. Tokom sastanka sa regionalnim zvaničnicima u četvrtak, naglasio je da svaki sporazum mora biti čvrst kada se odnosi na interese SAD i njihovih saveznika.
„Iako želimo sporazum, ne želimo sporazum po svaku cenu“, rekao je.
„U KORAKU IZA PREDSEDNIKA TRAMPA“
Bela kuća je energično negirala bilo kakvo neslaganje između dva zvaničnika.
„Postoji jedan tabor – tabor predsednika Trampa – i cela administracija u potpunosti podržava predsednikove napore da osigura da Iran nikada ne poseduje nuklearno oružje“, rekla je portparolka Bele kuće Ana Keli.
Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot nazvao je ideju da postoje bilo kakve podele u spoljnoj politici između Rubija i Vensa „umornom i lažnom“ narativom, rekavši: „Cela administracija je 100% u korak iza predsednika Trampa.“
Poseban portparol Stejt departmenta dodatno je tvrdio da nema neslaganja između dva zvaničnika po pitanju Libana, rekavši da je cilj administracije da obnovi suverenitet libanske vlade nad celom njenom teritorijom.
Neki analitičari i komentatori nisu ubeđeni.
Majkl Rubin, viši saradnik u tink-tenku Američkog preduzetničkog instituta, rekao je da Rubio i Vens imaju očigledno različite stavove. „U svojoj suštini, oni predstavljaju različite struje“, rekao je.
Dva zvaničnika dolaze iz radikalno različitih spoljnopolitičkih sredina. Pre nego što je prošle godine preuzeo dužnost, Vens je često kritikovao strane ratove kao gubljenje života i novca. Rubio je stekao ime kao „jastreb“ u Senatu, gde se zalagao za konfrontacioniji stav prema Iranu, Rusiji i Kubi.
Obojica se smatraju potencijalnim Trampovim naslednicima i proizvod su moćnih, konkurentskih biračkih jedinica unutar Republikanske stranke.
S jedne strane su „neokonzervativci“ čije su pristalice sklonije da se zalažu za stranu intervenciju. S druge strane su republikanski glasači i politički stručnjaci koji tvrde da su mnogi nedavni strani ratovi bili skupi i nepromišljeni.
Samo 52% republikanaca veruje da je trenutni sukob stavio SAD u jaču poziciju, prema anketi Rojtersa/Ipsosa koja je završena u ponedeljak, što sugeriše da je stranka podeljena između tih tabora.
I Rubio i Vens su ipak podržali sve Trampove glavne spoljnopolitičke odluke, uključujući njegovo hapšenje venecuelanskog lidera Nikolasa Madura, njegov napad na Iran u februaru i njegovu kasniju odluku da teži miru. Obojica su čak koristili slične teze poslednjih nedelja, rekavši da će suditi o postupcima Teherana, a ne o rečima, kako se pregovori budu odvijali.
Na pitanje novinara u četvrtak u kojoj meri se njegovi stavovi o Iranu razlikuju od Vensovih, Rubio je rekao da su obojica sledili primer Trampa.
„Svi ovde su ujedinjeni iza predsednika“, rekao je.