Švajcarski istoričar Oliver Jens Šmit, profesor istočnoevropske istorije na Univerzitetu u Beču, ocenio je da Srbija u aktuelnim međunarodnim okolnostima vodi samostalnu i fleksibilnu spoljnu politiku, navodeći da predsednik Aleksandar Vučić uspešno koristi nadmetanje velikih svetskih sila.
U intervjuu za švajcarski list Neue Zürcher Zeitung (NZZ), koji prenosi Dojče vele, Šmit je naveo da je period u kojem je Evropska unija predstavljala dominantnu političku silu na Balkanu završen, dok danas značajan uticaj u regionu imaju i Sjedinjene Američke Države, Kina i Rusija.
Prema njegovim rečima, takva međunarodna situacija omogućava Srbiji da vodi politiku zasnovanu na većem broju partnerstava i da balansira između različitih centara moći.
„Vučić to vrlo vešto koristi, balansirajući između tih sila“, rekao je Šmit, dodajući da takav pristup ima istorijske paralele u politici balkanskih država koje su često koristile rivalstvo velikih sila kako bi povećale prostor za sopstveno delovanje.
Istorijske paralele sa Titovom politikom
Šmit je povukao paralelu između Aleksandra Vučića i politike nekadašnjeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita, navodeći da je Tito bio „pravi majstor balansiranja između Istoka i Zapada“ i da je uspešno održavao ravnotežu između istočnog i zapadnog bloka tokom Hladnog rata.
Prema njegovoj oceni, savremena međunarodna scena ponovo stvara uslove u kojima države poput Srbije mogu da vode politiku zasnovanu na sopstvenim interesima.
Geopolitičke promene na Balkanu
Istoričar je ocenio i da je vreme kada je Evropska unija bila gotovo jedini ključni međunarodni akter na Balkanu prošlo, dok današnja geopolitička konkurencija državama regiona ostavlja više prostora za različite spoljnopolitičke izbore.
Na temu o Bosni i Hercegovini i pitanju Kosova i Metohije, Šmit je ukazao na istorijska iskustva međunarodnih protektorata, ocenjujući da su u prošlosti „takvi eksperimenti bili ograničenog dometa“.
Govoreći o istorijskom kontekstu, Šmit je ocenio da nijedno veliko carstvo tokom istorije nije uspelo da u potpunosti centralizuje Balkan, već je moralo da sarađuje sa lokalnim elitama. Takođe dodaje da su politički lideri u regionu najviše prostora za manevar imali u periodima kada su velike sile bile međusobno suprotstavljene.
