Na današnji dan nastao je prvi sajt na svetu: Internet kakav danas poznajemo počeo je jednom jednostavnom stranicom
Na današnji dan, 6. avgusta 1991. godine, britanski naučnik Tim Berners-Li objavio je prvu internet stranicu u istoriji. Stoga danas obeležavamo tačno 35 godina od trenutka kada je svet dobio svoj prvi sajt.
Iako je prošlo tri i po decenije, ta stranica i dalje postoji na internetu. Na njoj nećete pronaći impresivnu grafiku, video snimke, reklame niti napadne boje. Reč je o jednostavnoj, statičnoj stranici sa tekstom, kreiranoj da objasni šta je zapravo World Wide Web i kako svako može da napravi sopstvenu internet stranicu. Njena vrednost ne leži u dizajnu, već u istorijskom značaju. Adresa info.cern.ch ostaje upisana kao polazna tačka digitalne revolucije.
Revolucija nastala iz potrebe naučnika
Stranica je nastala u CERN-u, evropskom istraživačkom centru za nuklearnu fiziku u Ženevi. Prvobitni cilj Berners-Lija nije bio da promeni svetsku ekonomiju ili svakodnevicu milijardi ljudi, već da reši praktičan problem – kako istraživači iz različitih zemalja mogu lakše da razmenjuju informacije i dokumente.
Još 1989. godine predstavio je ideju sistema zasnovanog na hipervezama, u kojem bi dokumenti mogli da budu povezani bez obzira na to na kom se računaru nalaze. Iz te vizije nastale su tri tehnologije koje i danas predstavljaju temelje interneta – HTML za kreiranje stranica, HTTP za njihov prenos i URL adrese za njihovo pronalaženje.
Računar koji je promenio istoriju
Prva internet stranica bila je smeštena na Berners-Lijevom računaru marke NeXT u CERN-u. Taj računar bio je istovremeno prvi veb server i prva pristupna tačka novom sistemu.
Na njegovom kućištu nalazilo se rukom ispisano upozorenje: „Ovo je server. Ne isključivati ga!“ – poruka koja je danas postala jedan od najpoznatijih simbola ranih dana interneta.
U početku je mreža bila mali, zatvoreni svet namenjen naučnicima. Tokom 1991. godine postojao je samo jedan sajt, da bi godinu dana kasnije njihov broj porastao na deset. Gotovo svi pripadali su univerzitetima i istraživačkim centrima, poput Stanforda i MIT-a.
Odluka CERN-a koja je promenila svet
Prelomni trenutak dogodio se 1993. godine, kada je CERN odlučio da tehnologiju World Wide Web-a stavi na raspolaganje svima – besplatno i bez naplate licenci.
Ta odluka omogućila je kompanijama, institucijama i pojedincima širom sveta da razvijaju sopstvene internet stranice bez pravnih ili finansijskih ograničenja, čime je otvoren put ka eksplozivnom razvoju interneta.
Od nekoliko stranica do milijardi sajtova
Sredinom devedesetih internet izlazi iz akademskih krugova. Pojavom pregledača Mosaic 1993. godine, prvog koji je mogao da prikazuje slike zajedno sa tekstom, veb postaje pristupačan široj publici.
Već naredne godine nastaju neki od pionira interneta – Yahoo počinje kao katalog veb stranica, Amazon kao onlajn knjižara, dok se pokreće i IMDb, baza podataka o filmovima.
Rast broja sajtova bio je izuzetno brz:
- – oko 23.500 veb sajtova
- – više od 250.000
- – preko milion internet stranica
Ulaskom u 21. vek, pojavom Gugla, društvenih mreža i velikih platformi za elektronsku trgovinu, internet postaje centralno mesto komunikacije, poslovanja i informisanja.
Prvi sajt i dalje živi
Danas, 35 godina kasnije, razlika između prve jednostavne stranice u CERN-u i savremenog interneta gotovo je nezamisliva. Prema podacima Netcrafta, u 2026. godini postoji oko 1,5 milijardi veb sajtova, dok je registrovano više od 300 miliona internet domena širom sveta.
Ipak, prvi sajt na adresi info.cern.ch i dalje je dostupan. On danas nije samo istorijski dokument, već simbol početka jedne od najvećih tehnoloških revolucija u istoriji čovečanstva revolucije koja je zauvek promenila način na koji učimo, radimo, komuniciramo i živimo.
