Ozbiljnije pripreme za novi popis stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH mogle bi da počnu naredne godine, a jedan od prvih koraka na tom dugom i složenom putu, koji zahteva i politički konsenzus, biće izrada mape puta.
U predlogu programa rada Agencije za statistiku BiH za 2027. godinu navedeno je da je planirana priprema mape puta za naredni popis stanovništva, domaćinstava i stanova, ali bez dodatnih detalja o rokovima i načinu sprovođenja.
Poslednji popis stanovništva u BiH, ujedno i prvi nakon rata, sproveden je 2013. godine, nakon višegodišnjih pregovora i dogovora političkih predstavnika konstitutivnih naroda. Popis je tada održan dve godine kasnije nego što je prvobitno bilo planirano.
U ovom trenutku nije poznato kada bi popisivači ponovo mogli da izađu na teren. Evropska unija, inače, primenjuje desetogodišnje popisne cikluse, pri čemu su 2011. i 2021. bile referentne godine prethodnih popisnih krugova, dok je 2031. predviđena kao naredna referentna godina za evropski program popisa stanovništva i stanova.
Upravo 2031. godina se, prema pojedinim očekivanjima, dovodi u vezu i sa mogućim popisom u BiH. Istovremeno, potvrđeno je da za 2026. godinu nije planirano pokretanje niti donošenje novog Zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova u BiH.
Da bi pripreme mogle da budu pokrenute, potrebno je prethodno rešiti brojna metodološka, organizaciona, tehnička i politička pitanja. Prema navodima Saveta ministara BiH, priprema popisa je veoma složena, skupa i dugotrajna aktivnost u koju, osim statističkih institucija, moraju biti uključena i druga tela uprave i institucije na različitim nivoima vlasti.
Pripremne aktivnosti imaju precizno utvrđen redosled, a zakon o popisu donosi se tek nakon višegodišnjih priprema, kada se usaglase metodološka, organizaciona, tehnička i logistička rešenja.
Među ključnim pitanjima koja bi trebalo da budu rešena jesu datum početka popisa, sadržaj popisnice, budžet i izvori finansiranja, kao i izrada vazdušnih snimaka i karata za oko 25.000 popisnih krugova. Predviđena je i mogućnost sprovođenja probnog popisa.
Statističke institucije u BiH nastoje da praksu i metodologiju usklade sa standardima Evropske unije, što je jedna od obaveza u procesu evropskih integracija. Prema relevantnim propisima EU, godine koje se završavaju jedinicom predstavljaju referentne godine za popise stanovništva.
„U skladu s tim, aktivnosti na izradi zakona biće moguće i potrebne u kasnijem periodu, ne u ovom trenutku“, navedeno je u odgovoru Saveta ministara BiH na poslaničko pitanje.
Od poslednjeg popisa 2013. godine bilo je nekoliko pokušaja da se pokrene organizacija novog popisa, ali konkretan dogovor nije postignut. Vlada Republike Srpske je još u novembru 2019. godine dala saglasnost za početak izrade nacrta novog zakona o popisu, uz učešće i saglasnost nadležnih predstavnika Republike Srpske i uz uslov da se poštuju ustavno uređenje i nadležnosti BiH i Republike Srpske.
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, na osnovu obrade popisnih listi iz 2013. godine, u BiH je tada živelo 3.531.159 stanovnika.
Poslednji popis bio je praćen brojnim političkim i metodološkim sporovima, a Republika Srpska je na kraju objavila sopstvene podatke, koji su se u određenoj meri razlikovali od rezultata koje je objavila Agencija za statistiku BiH.
