BDP, odnosno bruto domaći proizvod, predstavlja ukupnu tržišnu vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih unutar granica jedne zemlje. Po mnogo čemu reč je o jednoj od najkorisnijih ekonomskih statistika, kako zbog onoga što meri, tako i zbog količine informacija koje pruža.
To je jedinstven pokazatelj koji objedinjuje ogroman broj podataka, a njegova metodologija i istorija upotrebe teško da imaju pravu konkurenciju među ekonomskim pokazateljima. Zbog toga njegov rast treba posmatrati bez zadrške.
Ipak, BDP ima brojne kritičare, posebno na političkoj levici. Oni smatraju da bi veću pažnju trebalo posvetiti negativnim posledicama ekonomskog rasta, poput zagađenja i drugih eksternalija, ili da bi u fokusu trebalo da bude ravnomernija raspodela bogatstva. Drugi ukazuju na to da kvalitet života ne zavisi samo od prihoda, što je nesumnjivo tačno, ali samo po sebi ne predstavlja argument protiv BDP-a.
Kritičarima ovog pokazatelja sada se pridružio i američki potpredsednik Džej Di Vens. U svojoj najnovijoj knjizi detaljno se bavi ograničenjima BDP-a i, uz dozu ironije, postavlja pitanje da li je „možda cela ekonomija samo farsa“.
Takav stav nije naročito iznenađujući. Kako ekonomski populizam postaje sve snažnija politička sila i na levici i na desnici, verovatno ćemo slušati sve više kritika na račun BDP-a. Razlog je jednostavan – BDP je pokazatelj koji političare i vlade poziva na odgovornost za rezultate ekonomskih politika.
Naravno, nijedna statistika nije savršena. Svaki statistički pokazatelj predstavlja određeni izbor – šta će biti obuhvaćeno, na koji način će se nešto meriti i koje će se vrednosti smatrati relevantnim. Neke statistike su, međutim, korisnije i pouzdanije od drugih. Dobar pokazatelj mora da pruža relevantne informacije, ali i da bude transparentan, dosledan i proverljiv, kako bi rezultati mogli da se upoređuju kroz vreme i između različitih zemalja.
Posmatran kroz te kriterijume, BDP je verovatno jedan od najboljih ekonomskih pokazatelja kojima raspolažemo. On, svakako, ne meri sve što je važno za kvalitet života i funkcionisanje društva, ali je snažno povezan sa velikim brojem pokazatelja koji jesu od ključnog značaja – od zdravlja i zaposlenosti do očekivanog životnog veka, sanitarnih uslova, obrazovanja i ekonomskih prilika.
Njegova velika prednost je i u tome što omogućava poređenje različitih zemalja, ali i praćenje promena unutar jedne zemlje kroz duži vremenski period.
Kada se posmatra na taj način, podaci pokazuju jasnu vezu između ekonomskog rasta i poboljšanja životnog standarda: zemlje koje ostvaruju dugoročan rast BDP-a uglavnom svojim građanima mogu da obezbede bolje uslove života, veće mogućnosti i viši nivo blagostanja.
Zato kritika BDP-a ne bi trebalo da vodi njegovom odbacivanju. Mnogo je korisnije razumeti šta ovaj pokazatelj meri, šta ne meri i na koji način ga treba dopuniti drugim statistikama. BDP nije savršena mera blagostanja, ali je izuzetno važan pokazatelj ekonomske snage i napretka – i upravo zato njegov rast i dalje zaslužuje pažnju.
