Hrvatski premijer Andrej Plenković izneo je netačnu tvrdnju o zagrebačkom sistemu upravljanja otpadom, ocenio je portal Faktograf nakon provere njegovog obraćanja u Saboru.
Plenković je tokom poslaničkih pitanja kritikovao gradsku vlast u Zagrebu i upitao poslanicu stranke Možemo Dušicu Radojčić da li se iko još seća plavih vreća, tvrdeći da je taj projekat „nestao“.
Međutim, Faktograf navodi da plave ZG vreće nisu ukinute, već su i dalje sastavni deo sistema upravljanja otpadom u glavnom gradu Hrvatske. One predstavljaju jedini zakonit način plaćanja promenljivog dela naknade za odlaganje mešanog komunalnog otpada.
Prema pravilima uvedenim 1. oktobra 2022. godine, stanovnici Zagreba plaćaju fiksni deo usluge putem mesečnog računa, dok promenljivi deo plaćaju kupovinom standardizovanih plavih vreća zapremine 10, 20 ili 40 litara. Cilj tog modela jeste da građani koji stvaraju više mešanog otpada snose i veće troškove.
Faktograf je primetio da Plenković, iako je u Saboru naglasio da je Zagrepčanin, očigledno nije upoznat sa načinom na koji se u njegovom gradu naplaćuje odvoz otpada.
Zakonitost sistema potvrdio je Visoki upravni sud Hrvatske 2024. godine, odbacujući prigovore da je takav način naplate suprotan Zakonu o upravljanju otpadom. Sud je utvrdio da se vreća može smatrati posudom za prikupljanje otpada i da je Grad Zagreb imao pravo da propiše standardizovane vreće različitih zapremina.
Faktograf je podsetio i da je upravo tokom mandata Plenkovićevih vlada Hrvatska zagovarala načelo prema kojem oni koji stvaraju više mešanog otpada treba da plaćaju više. Nekadašnji ministar zaštite životne sredine Tomislav Ćorić ranije je govorio o primeni načela „zagađivač plaća“ i pozivao lokalne samouprave da povećaju količinu odvojeno prikupljenog otpada.
Podaci o prodaji dodatno osporavaju tvrdnju hrvatskog premijera. Zagrebački holding je 2022. prodao približno 14,1 milion plavih vreća, 2023. oko 14,9 miliona, a 2024. gotovo 15,9 miliona. Tokom 2025. prodato je oko 13,7 miliona vreća, što jasno pokazuje da projekat nije nestao.
Sistem ipak nije bez problema. U pojedinim stambenim zgradama građani i dalje odlažu otpad u običnim vrećama, dok zajedničke posude otežavaju utvrđivanje odgovornosti i kažnjavanje prekršilaca.
Prema podacima hrvatskog Ministarstva zaštite životne sredine za 2024. godinu, u Zagrebu je proizvedeno 351.334 tone komunalnog otpada, dok je stopa recikliranja iznosila 48,8 odsto. Iako je taj rezultat viši od hrvatskog proseka od 36,7 odsto, nadležni upozoravaju da podatke nije moguće neposredno porediti sa prethodnim godinama zbog promene metodologije.
Zagrebački holding tvrdi da je, u poređenju sa 2022. godinom, udeo odvojeno prikupljenog otpada povećan za 60 odsto, dok je količina mešanog komunalnog otpada smanjena za 23 odsto.
Faktograf je zato Plenkovićevu izjavu ocenio kao netačnu, naglašavajući da su plave vreće i dalje obavezni deo zagrebačkog sistema, da je njihovu upotrebu potvrdio sud i da milioni prodatih primeraka ne ostavljaju prostor za tvrdnju da je projekat ugašen. Slučaj je istovremeno pokazao da hrvatski premijer javno kritikuje sistem čija osnovna pravila, prema dostupnim činjenicama, ni sam ne poznaje.
