Francuska vlada planira da tokom 2027. godine zamrzne personalizovanu pomoć za stanovanje (APL), jednu od najvažnijih socijalnih naknada namenjenih domaćinstvima sa nižim prihodima. Iako iznos pomoći neće biti neposredno umanjen, neće biti ni usklađen sa inflacijom. Korisnici će tako nastaviti da dobijaju isti iznos, dok će kirije i drugi životni troškovi rasti.
APL nije dodatak na zaradu niti subvencija dostupna svim stanarima. Pravo na ovu pomoć određuje se na osnovu prihoda, broja članova domaćinstva, mesta stanovanja i visine zakupnine, a namenjena je finansiranju glavnog mesta boravka. Naknadu gotovo u celosti isplaćuje francuski Fond za porodične dodatke.
Prema podacima Revizorskog suda, koje prenosi „Figaro“, prosečan mesečni iznos pomoći po korisniku iznosio je 219 evra. Studentima, penzionerima i porodicama sa skromnim primanjima ova naknada često omogućava da lakše podnesu visoke troškove stanovanja.
Francuski ministar za gradove i stanovanje Vensan Žanbren izjavio je 19. septembra da APL neće biti nominalno smanjen, ali da neće pratiti ni rast cena. Poručio je da se od svih građana očekuje „mali napor“.
U praksi će zamrzavanje dovesti do postepenog pada realne vrednosti naknade. Dok će korisnici 2027. primati približno isti iznos kao ranije, deo stanarine koji sami plaćaju verovatno će postajati sve veći.
Ova mera deo je budžetskog plana vlade Sebastijena Lekornija, kojim bi trebalo obezbediti oko 54 milijarde evra ušteda. Francuska već godinama troši više novca nego što prikuplja, dok rast javnog duga i visoke kamate dodatno opterećuju državne finansije.
Ipak, predlog još nije konačno usvojen jer vlada nema stabilnu većinu u parlamentu. Takođe nije saopšteno koliko bi zamrzavanje APL-a konkretno uštedelo državnoj kasi. Ukupni izdaci za stambenu pomoć još 2020. godine iznosili su približno 17 milijardi evra.
Poruka vlasti da svi moraju da podnesu „mali napor“ nije dovoljna za građane koji veliki deo prihoda već izdvajaju za kiriju. Pad realne vrednosti pomoći za njih ne predstavlja beznačajnu budžetsku promenu, već novi udar na kućne finansije.
Budžetska disciplina ne bi smela prvenstveno da se sprovodi preko onih koji imaju najmanje mogućnosti da podnesu dodatne troškove. Pre reformisanja socijalnih programa, francuske vlasti trebalo bi da pokažu da su ozbiljno pristupile smanjenju rasipanja novca, administrativnih izdataka i privilegija državnog aparata.
Prenosi Srpski ugao
