Gotovo 709 miliona evra ukupna je vrednost dva paketa pomoći koje je Hrvatska država donela ove godine. Iako je iz Komisije za fiskalnu politiku nedavno ocenjeno da su javne finansije kratkoročno pod kontrolom, srednjoročni rizici sve su izraženiji, prenosi Blumberg Adria.
Rashodi rastu brže od dozvoljene fiskalne putanje, što otvara pitanje održivosti dosadašnje fiskalne politike.
O izazovima sa kojima se Hrvatska suočava za „Bloomberg Adria TV“ govorio je Željko Hanzl, viši analitičar specijalista iz Kancelarije Komisije za fiskalnu politiku.
Fiskalni prostor Hrvatske danas je u velikoj meri određen pravilima Evropske unije, čije je unošenje u nacionalno zakonodavstvo u toku.
Hanzl je objasnio da evropski kriterijumi određuju manevarski prostor države, a zasnivaju se na tri osnovna pravila – visini deficita opšte države, javnom dugu i kretanju neto primarnih budžetskih rashoda, što je novi kriterijum koji se primenjuje od 2025. godine.
S obzirom na to da se deficit Hrvatske prošle i ove godine kreće između 2,9 i tri odsto BDP-a, zemlja se nalazi blizu granice dozvoljenog nivoa.
„Mi smo praktično na samoj granici. Ukoliko neka članica pređe tu granicu deficita, radi se procena stanja i eventualno ulazi u proceduru prekomernog budžetskog manjka, u okviru koje Evropska komisija usklađuje politiku i određuje ciljeve koje zemlja mora da ostvari“, rekao je Hanzl.
On je dodao da je trenutno deset članica Evropske unije prešlo tu granicu i ušlo u pomenutu proceduru, dok Hrvatska, uz planirani deficit, za sada uspeva da je izbegne, pod uslovom da se pokazatelji ne nastave pogoršavati.
Jedan od ključnih problema na koje Komisija za fiskalnu politiku ukazuje jesu široke, odnosno horizontalne mere pomoći, koje su obuhvatale gotovo celokupno stanovništvo, prenosi Blumberg Adria.
Evropska komisija je još 2023. godine preporučila državama članicama da postepeno odustaju od takvih opštih mera i da se više usmere na ciljanu pomoć najugroženijim grupama.
„Da to plastično objasnimo – teoretski, država kroz horizontalne mere može subvencionisati grejanje nečijeg bazena ili saune. Treba više kretati prema ciljanim merama“, rekao je Hanzl.
On je kao primer naveo subvencije za struju i gas, koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da budu povezane sa cenzusom potrošnje.
Vlada je prilikom izrade budžeta računala na postepeno smanjenje subvencija za energente, ali dva paketa pomoći za ovu godinu ipak premašuju vrednost prošlogodišnjih.
Hanzl je ocenio da se pretpostavka o smanjenju subvencija pokazala netačnom, ali je ukazao da nije bilo moguće predvideti niz geopolitičkih šokova koji su uticali na javne finansije, prenosi Blumberg Adria.
Među njima su pandemija, ruski napad na Ukrajinu i nagli rast cena energenata, ali i noviji sukobi na Bliskom istoku, koji su doveli do novih oscilacija cena nafte.
