Ministar pravde u Vladi Republike Srpske Goran Selak prisustvovao je danas otvaranju novog kompleksa Kazneno-popravnog zavoda u Republici Srpskoj na lokaciji Golo Brdo, kod Bijeljine.
Reč je o savremenom objektu izgrađenom u skladu sa najvišim evropskim bezbednosnim standardima, koji predstavlja jedan od ključnih infrastrukturnih projekata Vlade Republike Srpske i Ministarstva pravde.
Selak je istakao da izgradnja novog kompleksa KPZ Bijeljina predstavlja primer strateškog ulaganja u vladavinu prava i jačanje lokalne zajednice.
Prema njegovim rečima, otvaranjem ovog objekta institucije pokazuju opredeljenost za podizanje bezbednosti građana na viši nivo, kao i za unapređenje sistema izvršenja krivičnih i prekršajnih sankcija i mera pritvora.
„Izgradnja i puštanje u rad novog kompleksa KPZ na Golom Brdu potvrda je naše opredeljenosti ka kontinuiranom jačanju sigurnosti i unapređenju sistema za izvršenje krivičnih i prekršajnih sankcija, kao i mera pritvora. Rad, red, disciplina i zakonitost su temelji na kojima gradimo ovaj sistem“, rekao je Selak.
On je posebno zahvalio međunarodnim donatorima čija je podrška kroz IPA fondove, kako je naveo, bila ključna za realizaciju ovog projekta.
„Time pokazujemo da Republika Srpska usvaja najviše evropske standarde“, poručio je Selak.
Direktor KPZ Bijeljina Milenko Gajić rekao je da preseljenje u novi objekat na Golom Brdu predstavlja novo poglavlje u radu ustanove.
„Prelaskom u novi objekat na Golom Brdu otvaramo potpuno novo poglavlje u radu naše ustanove. Dobili smo prostor koji ne samo da maksimalno unapređuje stepen sigurnosti, već pruža i optimalne uslove za resocijalizaciju i rad zatvorenika“, istakao je Gajić.
On je zahvalio svim donatorima i partnerima, posebno Evropskoj uniji, koji su, kako je naveo, prepoznali značaj projekta i omogućili izgradnju jednog od najmodernijih zatvorskih kompleksa u regionu.
Novi kompleks ima kapacitet od 250 mesta, od kojih je 60 namenjeno pritvorenicima, a 190 zatvorenicima.
Objekat obuhvata savremene paviljone za smeštaj zatvorenika i pritvorenika, kancelarije za upravu, medicinsku službu i moderan kuhinjski blok sa pratećim sadržajima.
Poseban deo kompleksa čine prostori namenjeni radu, obrazovanju i društvenim aktivnostima, koji bi trebalo da doprinesu uspešnijoj resocijalizaciji zatvorenika.
Projekat je finansiran sredstvima Vlade Republike Srpske i Evropske unije putem IPA fondova.
