Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da će pripadnici tzv. Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) biti kažnjeni za zločine počinjene nad srpskim stanovništvom, komentarišući presude koje su Specijalizovana veća Kosova u Hagu izrekla bivšim liderima OVK.
Zaharova je ocenila da su pokušaji da se, kako je navela, „projekat stvaranja kosovske kvazi države“ odvoji od njegovog ratnog nasleđa uzaludni i poručila da počinioci zločina moraju da odgovaraju pred zakonom.
„Smatramo da kosovsko-albanski militanti na kraju moraju da se suoče sa pravednom kaznom za svoja užasna dela, u punoj meri zakona“, rekla je Zaharova, prenosi Sputnjik.
Ona je istakla da su selektivnost i politizacija pravde neprihvatljive, ocenivši istovremeno da je presuda bivšem predsedniku Kosova Hašimu Tačiju i njegovim saradnicima zakasnela i da otvara brojna pitanja.
Prema njenim rečima, činjenica da su Tači i njegovi saradnici osuđeni za ratne zločine, uključujući ubistva i mučenje, predstavlja potvrdu odgovornosti za deo zločina počinjenih tokom sukoba.
Zaharova kritikovala rad Specijalizovanih veća
Zaharova je navela da su Tači i njegovi saradnici osuđeni na kazne od 13 do 25 godina zatvora, ali je ocenila da se o punom zadovoljenju pravde za srpske žrtve može govoriti samo uslovno.
„Presuda je očigledno zakasnela i pokreće mnoštvo pitanja. Nakon što su šest godina razmatrali hiljade dokaza i saslušali stotine svedoka, Specijalizovana veća nisu smogla hrabrosti niti pokazala osećaj odgovornosti da primene onu strogost pravde koja je u ovom slučaju bila preko potrebna“, rekla je ona.
Prema njenim navodima, Sud je utvrdio postojanje zajedničkog kriminalnog cilja Tačija i njegovih saradnika, kao i mreže pritvorskih objekata u kojima su pojedinci, za koje se sumnjalo da nisu bili lojalni, držani i mučeni.
Zaharova je navela i da je, prema njenim tvrdnjama, u tim objektima ubijeno 96 zatvorenika, kao i da je utvrđeno Tačijevo lično učešće u izvršenju pojedinih zločina.
Ona je ocenila da su brojni civili stradali od pripadnika tzv. OVK, uključujući i Albance koji nisu podržavali projekat nezavisnosti Kosova.
Kritike NATO intervencije
Zaharova je presude povezala i sa događajima iz 1999. godine, ocenivši da je Zapad tada podržavao kosovsko-albanske militante i da je Hašim Tači u SAD i Evropi predstavljan kao demokratski lider.
„Sada je ta romantizovana slika definitivno srušena. Svima je jasno da se ozloglašena ‘humanitarna intervencija’ NATO-a oslanjala na okorele kriminalce“, rekla je Zaharova.
Ona je takođe navela da, prema njenoj oceni, pojedini navodi o ulozi lidera tzv. OVK u zločinima protiv čovečnosti nisu dovoljno razmatrani, kao i da nisu adekvatno razmotrene tvrdnje o ilegalnoj trgovini ljudskim organima.
Zaharova je pomenula i zločine počinjene nad Srbima nakon juna 1999. godine, uključujući martovski pogrom 2004. godine, navodeći da oni nisu obuhvaćeni postupkom pred Specijalizovanim većima.
Konačna odluka nakon žalbenog postupka
Zaharova je naglasila da će slučaj biti konačno završen tek nakon okončanja žalbenog postupka.
Pritom je kao primer navela oslobađajuću presudu hrvatskom generalu Anti Gotovini pred Haškim tribunalom, nakon što je prethodno bio osuđen na 17 godina zatvora.
Specijalizovana veća Kosova u Hagu proglasila su Hašima Tačija krivim za ratne zločine počinjene tokom sukoba na Kosovu 1998. i 1999. godine i osudila ga na 25 godina zatvora, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru.
