Generalna skupština Ujedinjenih nacija i diplomatski potezi vodećih svetskih sila ponovo su otvorili pitanje budućnosti multilateralizma i uloge međunarodnih institucija u trenutku kada velike države sve češće ključna pitanja pokušavaju da rešavaju direktnim pregovorima.
O promenama u međunarodnim odnosima, položaju Evropske unije i mestu Srbije u novim geopolitičkim okolnostima za Euronews Srbija govorili su politikolog Stefan Srbljanović i Mijat Kostić iz organizacije „Novi treći put“.
Kostić: Direktni razgovori velikih sila potiskuju multilateralizam
Kostić ocenjuje da odluka kineskog predsednika Si Đinpinga da ne prisustvuje Generalnoj skupštini UN, uz istovremeno usmeravanje pažnje na direktni dijalog sa američkim zvaničnicima, ukazuje na krizu multilateralnog sistema.
„Očekuje se mnogo više od direktnog dijaloga najvećih lidera nego od same Generalne skupštine, što ukazuje na to da svetska javnost, ali i sami državnici priznaju da sistem Ujedinjenih nacija više nije funkcionalan kao mesto gde se donose ključne odluke“, rekao je Kostić.
Prema njegovoj oceni, velike sile sve više nastoje da međusobnim dogovorima definišu odnose moći i sfere uticaja, dok glas manjih država i međunarodnih institucija ima sve manju težinu.
Kostić smatra da takav razvoj događaja predstavlja udaljavanje od međunarodnog poretka uspostavljenog posle Drugog svetskog rata.
Deo odgovornosti pripisuje promenama u spoljnoj politici Sjedinjenih Američkih Država, za koju ocenjuje da se udaljila od ranijeg modela transatlantskog partnerstva i veće koordinacije sa evropskim saveznicima.
Evropa između integracije i nacionalnih interesa
Kostić smatra da se Evropska unija istovremeno suočava sa težnjama ka većoj političkoj integraciji i jačanjem politika koje naglašavaju nacionalni suverenitet država članica.
Kao primere prvog trenda navodi razgovore o proširenju EU, reformi evropske diplomatske službe i povećanju vojnih kapaciteta evropskih zemalja.
S druge strane, prema njegovoj oceni, sve veći politički prostor dobijaju stranke i pokreti koji insistiraju na zaštiti nacionalnih interesa i većoj samostalnosti država članica.
„Dok se ne odredi jasan pravac da li te zemlje zaista žele evropsku unifikaciju ili uvećanje sopstvenog suvereniteta, Evropa će kao jedinstven politički i ekonomski faktor biti sve manje relevantna“, smatra Kostić.
Kao jedan od pokazatelja različitih stavova unutar Evrope naveo je i ponašanje evropskih delegacija tokom zasedanja UN, uključujući različite reakcije na govor izraelskog premijera.
Srbljanović: Male države imaju interes da očuvaju multilateralizam
Politikolog Stefan Srbljanović takođe ocenjuje da multilateralizam gubi deo nekadašnjeg značaja, ali smatra da bi male i srednje države trebalo da budu posebno zainteresovane za očuvanje međunarodnih institucija i pravila.
Govoreći o Srbiji, Srbljanović smatra da bi Beograd, zbog geografskog položaja, veličine zemlje i istorijskih okolnosti, trebalo da održava odnose sa različitim međunarodnim partnerima.
„Apsolutno je neophodno da se ne svrstavamo ni na jednu stranu, već da sarađujemo sa svima. Ipak, ne smemo nipošto dozvoliti da bilo koja velika sila postane previše dominantna u našim odnosima“, rekao je Srbljanović.
On upozorava da odnosi sa velikim silama, prema njegovom mišljenju, moraju biti pažljivo odmereni kako bi Srbija zaštitila sopstvene interese.
Srbljanović: Brisel izgubio deo globalnog uticaja
Srbljanović ocenjuje da je jedan od najznačajnijih procesa poslednjih godina slabljenje političkog uticaja Evropske unije na globalnom nivou.
Prema njegovom viđenju, Vašington, Moskva i Peking danas imaju dominantnu ulogu u ključnim geopolitičkim odnosima, dok je Brisel izgubio deo uticaja koji je ranije imao.
„Četvrti stub, Brisel, potpuno se izgubio. Mi jesmo kandidat za članstvo u EU i okruženi smo njenim zemljama, ali globalna moć, najvažniji diplomatski odnosi i svetska privreda danas se odvijaju isključivo između Amerike, Rusije i Kine“, rekao je Srbljanović.
To je, međutim, njegova ocena aktuelnog odnosa snaga, a ne opšteprihvaćena kategorizacija globalnih centara političke i ekonomske moći.
Različiti pogledi na uzroke evropskih problema
Srbljanović početak slabljenja evropskog jedinstva povezuje sa ukrajinskom krizom iz 2014. godine i kasnijim ratom Rusije i Ukrajine, kao i sa promenama američke spoljne politike.
On smatra da su rast cena energenata i životnih troškova, unutrašnji politički problemi pojedinih država i slabosti evropskog političkog rukovodstva doprineli sadašnjim izazovima sa kojima se EU suočava.
Posebno je ukazao na političke i ekonomske probleme Nemačke, koju je označio kao jednog od ključnih pokretača evropskog razvoja.
Srbljanović je istovremeno naglasio da je životni standard u razvijenim članicama Evropske unije i dalje znatno viši nego u Srbiji i drugim zemljama Balkana, ali ocenjuje da su ekonomska i politička neizvesnost u Evropi danas veće nego pre desetak godina.
Prema njegovom mišljenju, Evropska unija bi odgovor na aktuelne izazove trebalo prvenstveno da traži kroz unutrašnje reforme i jačanje sopstvenih kapaciteta.
