Hrvatski ministar spoljnih i evropskih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je danas u Podgorici da brod „Jadran“ nije jedina imovina koju Hrvatska traži od Crne Gore, već da je reč o vojnoj imovini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara.
Grlić Radman je rekao da Hrvatska poseduje dokumentaciju kojom, kako tvrdi, potkrepljuje svoje zahteve, ističući da zvanični Zagreb ne usporava pretpristupni proces Crne Gore, već da svakom pregovaračkom poglavlju treba pristupiti pažljivo i precizno utvrditi da li su ispunjeni svi uslovi.
Govoreći o brodu „Jadran“, Grlić Radman je ocenio da je to pitanje u Crnoj Gori na neki način postalo lajtmotiv, ali da problem nije samo u tom brodu, već i u drugoj imovini.
„A gde je sva ona imovina koja je oteta, koja je prodata ili data nekome? Pa to je vojna sukcesija koja je dokumentovana. Mi imamo interaktivne mape, dokumente koji mogu to utvrditi. Jedno su političke izjave, a drugo ono čime raspolažemo. I znamo kada je, u kom trenutku, otišlo u Crnu Goru“, rekao je Grlić Radman.
On je naveo da je deo plovila nestao, kako je rekao, „pod okriljem noći“, dodajući da je jedna podmornica preko jedne države prebačena u drugu, kao i da je sličan slučaj bio i sa vojnom bolnicom.
„Mi imamo to sve zapisano i radi se o imovini vrednoj više od 2,7 milijardi dolara“, kazao je hrvatski ministar.
Prema njegovim rečima, podaci o toj imovini utvrđeni su 1991. godine, na osnovu stanja od 31. maja 1990. godine.
„Imali ste negde otprilike oko 207 tih plovila, a 30-ak ste imali u Crnoj Gori. I sad imate godinu kasnije gde je sve obrnuto. Znači, 207 u Crnoj Gori, a 30-ak u Hrvatskoj. Dakle, mi imamo te podatke i to je naša pozicija, ne treba da skupljamo nikakve potpise“, rekao je Grlić Radman.
Govoreći o pregovaračkim poglavljima Crne Gore sa Evropskom unijom i njihovom eventualnom zatvaranju, hrvatski ministar je rekao da ona koja zahtevaju posebnu pažnju ne mogu biti zatvorena bez detaljne procene ispunjenosti uslova.
„Tu se mora precizno videti o čemu se radi. A i kod 14. poglavlja treba utvrditi prave razloge. Nije stvar u tome da se poglavlje zatvori ili ne zatvori, nego treba ga dobro proučiti. To je naša preporuka i drugima. Jer imam osećaj da se nekako prebrzo zatvaraju ta poglavlja“, rekao je Grlić Radman.
On je dodao da Hrvatska sa Crnom Gorom nema otvorena pitanja, već pitanja koja se, kako je naveo, odnose na vladavinu prava i temeljne vrednosti Evropske unije.
„Dakle, ovde se radi o tome da se nešto mora ipak isporučiti“, poručio je Grlić Radman.
Svaka država, rekao je hrvatski ministar, u skladu sa svojim razlozima može argumentovano i suvereno da iznese stav o određenom pregovaračkom poglavlju.
Grlić Radman je izjave dao u Podgorici, a prenosi ih RTCG.
