Grčka je u četvrtak pozvala Evropsku uniju da dozvoli državama članicama da privremeno obustave prihvat zahteva za azil tokom velikih migratornih talasa, uz obrazloženje da su trenutna pravila nedovoljna za rešavanje problema masovnih dolazaka, poput onog u španskoj severnoafričkoj enklavi Seuta ovog leta.
Čini se da je predlog, podnet ministrima unutrašnjih poslova EU tokom sastanka Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove u Luksemburgu, naišao na podršku pojedinih država članica.
„Moramo pronaći pravni način da ih ne uključujemo u proceduru za dobijanje azila”, rekao je holandski ministar za migracije Bart van den Brink. „U situacijama poput one u Seuti, to bi trebalo tretirati kao pitanje upravljanja granicom, a ne kao pitanje azila.”
Raspoloženje protiv imigracije ostalo je snažna politička sila širom Evrope otkako je više od milion ljudi – među kojima je bilo mnogo Sirijaca koji su bežali od rata – stiglo u Uniju 2015. godine.
Priliv migranata je povećao podršku nacionalističkim i krajnje desničarskim strankama i podstakao mnoge vlade da usvoje strože migracione politike zasnovane na kontroli granica, merama odvraćanja i vraćanju migranata.
Broj neregularnih dolazaka ove godine je manji za 35 odsto, dok je broj vraćanja migranata u prvoj polovini godine porastao za oko 8 odsto.
Španija procenjuje da je krajem jula u Seutu ušlo više od 72.000 migranata. Većina se u međuvremenu vratila, ali je oko 10.000 njih ostalo, što je pojačalo zahteve u pojedinim prestonicama za zauzimanjem oštrijeg stava.
VIŠE ALATA ZA VANREDNE SITUACIJE
Nekoliko država članica smatra da je Pakt EU o migracijama, koji je stupio na snagu u junu, doprineo smanjenju broja dolazaka, ali da ne pruža dovoljno instrumenata za reagovanje u vanrednim situacijama velikih razmera, uprkos tome što sadrži mehanizme namenjene upravo takvim slučajevima.
Grčki ministar za migracije Tanos Plevris izjavio je da je taj pakt poboljšao sposobnost Unije da upravlja migratornim tokovima, ali da to nije bilo dovoljno.
„U takvim slučajevima trebalo bi pojačati nadzor granica i obustaviti prihvat zahteva za azil”, rekao je on novinarima uoči sastanka ministara pravosuđa i unutrašnjih poslova EU u Luksemburgu.
Plevrisov predlog stiže dve nedelje nakon što je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da će Komisija predstaviti okvir za vanredne situacije koji će državama članicama omogućiti da odgovore na iznenadni priliv migranata u velikom broju.
Na pitanje da li smatra da je u okviru novog zakona za vanredne situacije moguća suspenzija prava na azil, komesar za migracije Magnus Bruner odgovorio je da se međunarodno pravo mora poštovati.
„Evropi su potrebna sredstva da u svakom trenutku zaštiti svoje granice. Kada se migratorna kretanja veštački izazivaju i koriste kao oružje protiv nas, to nije samo pitanje migracija, već i bezbednosno pitanje… Naravno, uvek ćemo poštovati osnovna prava i vrednosti”, rekao je Bruner na konferenciji za novinare nakon sastanka Saveta na kojem se raspravljalo o okviru za vanredne situacije.
Ministri su u četvrtak takođe odobrili uredbu o vraćanju migranata, koja će državama članicama omogućiti da uspostave centre za prihvat migranata u procesu vraćanja van teritorije EU.
Ruanda je vodila preliminarne razgovore sa pojedinim zemljama EU o mogućnosti da ugosti takve centre, izjavila su u sredu dva poslanika Evropskog parlamenta, pozivajući se na razgovore sa zvaničnicima Ruande.
Zvaničnici Grčke, Holandije, Nemačke, Austrije i Danske — poznatih kao „Grupa pet” — sastali su se u četvrtak na marginama zasedanja Saveta.
Van den Brink je rekao da je tehnička misija posetila potencijalnu zemlju domaćina početkom septembra.
Naveo je da su razgovori napredovali i da grupa ima za cilj da identifikuje zemlju do kraja ove godine i započne prebacivanje migranata 2027. godine, mada tih pet zemalja nije iznelo više detalja.
