Protesti francuskih srednjoškolaca, koji su u početku bili usmereni na zahteve za poboljšanje uslova u obrazovanju, poslednjih dana poprimili su mnogo šire političke i bezbednosne razmere, prenosi Srpski ugao.
Nakon sukoba sa policijom, paljenja objekata i gotovo 2.000 hapšenja tokom 1. oktobra, francuske vlasti počele su da ispituju ulogu političkih organizacija i grupa sa krajnje levice u eskalaciji protesta.
Vlada je saopštila da bezbednosne službe sumnjaju da su stranka La France insoumise (LFI) i pojedine ultralevičarske grupe učestvovale u organizovanju i radikalizaciji dela demonstracija. LFI je takve optužbe odbacila.
Posle kriznog sastanka u Parizu, francuski mediji preneli su ocene bezbednosnih službi da protesti imaju elemente „organizovane operacije“ u kojoj učestvuju LFI i njeni saveznici sa ultralevice.
Ministar prosvete Eduar Žefre ocenio je da su zahtevi učenika u početku bili opravdani, ali da je pokret kasnije, prema njegovim rečima, bio politički podstican, dok su nasilne grupe pokušale da preuzmu deo protesta. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunez istovremeno je upozorio da su pojedine blokade prerasle u „urbano nasilje“.
Francuske vlasti posebno ispituju prisustvo ljudi koji nisu učenici škola na kojima su organizovane blokade. Prema navodima vlasti, pojedini aktivisti kretali su se između više lokacija, što je dodatno pojačalo sumnje o koordinaciji protesta. Međutim, samo prisustvo takvih grupa nije dokaz da iza čitavog pokreta postoji centralizovana organizacija, prenosi Srpski ugao.
LFI je javno podržala deo zahteva srednjoškolaca i kritikovala postupanje policije. Koordinator stranke Manuel Bompar odbacio je optužbe vlasti, nazivajući ih „komplotizmom“, dok je Žan-Lik Melanšon ocenio da se pokušava diskreditovati nezadovoljstvo mladih.
Istovremeno, razmere protesta postale su jedan od glavnih unutrašnjopolitičkih izazova za francusku vladu. Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je 1. oktobra uhapšeno 1.949 ljudi, dok je 305 policajaca, žandarma i vatrogasaca povređeno.
Blokade ili protesti zabeleženi su u 1.027 škola, a više stotina obrazovnih ustanova bilo je zatvoreno narednog dana. Zbog pogoršanja situacije angažovane su dodatne jedinice CRS-a i mobilne žandarmerije.
Ipak, iza protesta i dalje stoje konkretni problemi u obrazovanju. Srednjoškolci traže više nastavnika, manja odeljenja, bezbednije školske objekte i promene u sistemu upisa, dok ukazuju i na probleme sa organizacijom nastave i manjkom nastavnog kadra.
U Francuskoj se tako istovremeno vode dve rasprave – jedna o stanju obrazovnog sistema i zahtevima mladih, a druga o tome da li su pojedine političke i ultralevičarske grupe iskoristile proteste i doprinele njihovoj radikalizaciji. Ono što je počelo kao nezadovoljstvo školskim uslovima sada je preraslo u širu političku i bezbednosnu krizu.
