Otvaranje strateškog dijaloga između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država predstavlja snažnu poruku Vašingtona da Srbiju vidi kao pouzdanog partnera, izjavio je osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva Vladimir Marinković.
On je za Tanjug naveo da će saradnja dve zemlje biti usmerena na četiri ključne oblasti – vojnu saradnju, energetiku, investicije i veštačku inteligenciju.
Prema njegovim rečima, američka administracija nastoji da proširi uticaj u oblastima energetike, kritičnih sirovina, minerala i novih tehnologija, a Srbija bi kroz strateški dijalog mogla da dobije značajniju ulogu u tim procesima.
Srbija kao regionalni centar američkih investicija
Marinković je istakao da SAD imaju strateška partnerstva sa približno 20 država, ali da potpisivanje sporazuma samo po sebi ne garantuje konkretne rezultate.
Kao primere naveo je Severnu Makedoniju i Albaniju, ocenjujući da njihovi sporazumi sa Vašingtonom nisu doveli do značajnijeg investicionog zamaha.
S druge strane, prema njegovim podacima, u Srbiji u američkim kompanijama direktno i indirektno radi oko 50.000 ljudi.
Marinković smatra da bi Srbija mogla da postane regionalni centar za američke investicije i saradnju u oblasti naprednih tehnologija, energetike i odbrambene industrije.
Posebno je ukazao na nedavno pristupanje Srbije američkoj inicijativi u oblasti veštačke inteligencije, koju je povezao sa širim konceptom tehnološkog partnerstva pod nazivom „Paks Silika“.
Prema njegovim rečima, Srbija je jedna od približno 15 država koje su se priključile toj inicijativi.
Đerdap 3 i veštačka inteligencija među mogućim projektima
Govoreći o konkretnim mogućnostima saradnje, Marinković je izdvojio potencijalno učešće američkih kompanija u realizaciji projekta Đerdap 3.
On je naveo da bi saradnja mogla da obuhvati i izgradnju data centara, proizvodnju električne energije, razvoj veštačke inteligencije i unapređenje odnosa u oblasti odbrambene industrije.
Prema njegovoj oceni, takvi projekti mogli bi da doprinesu tehnološkom razvoju Srbije i jačanju njenih privrednih kapaciteta.
Marinković smatra da dolazak velikih američkih kompanija donosi mogućnost transfera tehnologija, primene visokih poslovnih standarda i privlačenja drugih međunarodnih investitora.
Za rezultate neophodan angažman državnih institucija
Marinković je naglasio da će uspeh strateškog dijaloga zavisiti od konkretne primene dogovora i kontinuirane saradnje predstavnika dve države.
Podsetio je na strateško partnerstvo Srbije i Francuske iz 2010. godine, ocenjujući da je ono značajnije rezultate počelo da daje tek nakon intenziviranja političkih kontakata na najvišem nivou između predsednika Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona.
Smatra da će i saradnja sa SAD zahtevati aktivno učešće predstavnika srpskih ministarstava, parlamenta, državnih institucija i kompanija.
„Ovo sada podrazumeva da će morati desetine naših ljudi iz državnih institucija, ministarstava, parlamenta i državnih kompanija da budu u Vašingtonu i da sprovode na terenu ono što se dogovori na strateškom nivou“, rekao je Marinković.
On je dodao da su lični kontakti i neposredna saradnja sa američkom administracijom važni za ostvarivanje konkretnih rezultata.
Saradnja sa SAD uz očuvanje odnosa sa Kinom i Rusijom
Govoreći o mogućem uticaju strateškog dijaloga na odnose Srbije sa Kinom, Marinković je ocenio da Beograd uspeva da održava saradnju sa različitim međunarodnim partnerima.
Prema njegovom mišljenju, činjenica da je administracija Donalda Trampa pokrenula strateški dijalog sa Srbijom pokazuje da dosadašnja saradnja Beograda sa Moskvom i Pekingom nije predstavljala prepreku za uspostavljanje novog formata odnosa.
Marinković je naveo da su se prethodnih godina pojavljivale ocene da bi kineske investicije i nabavka kineskog naoružanja mogle da ograniče mogućnosti saradnje Srbije sa SAD.
Ipak, smatra da Srbija nastavlja da razvija odnose sa svim partnerima i da strateški dijalog sa Vašingtonom otvara dodatni prostor za ekonomsku, tehnološku i bezbednosnu saradnju.
