Hrvatski helsinški odbor za ljudska prava (HHO) upozorio je na ozbiljnu prenatrpanost zatvora u Hrvatskoj i pozvao na češću primenu alternativnih sankcija i uslovnog otpusta. Organizacija navodi da dobija sve više pritužbi na nedostatak prostora, lošu higijenu, otežan pristup lekarima i postupanje pojedinih službenika.
Prema poslednjem izveštaju hrvatske pravobraniteljice, zatvorski sistem je krajem 2025. godine bio popunjen 126 odsto. U zatvorima i kazneno-popravnim ustanovama nalazile su se 1.033 osobe više nego što postojeći kapaciteti omogućavaju.
U zatvorenim odeljenjima popunjenost je dostizala 142 odsto. Najteža situacija zabeležena je u Osijeku, gde je iznosila 205 odsto, zatim u Karlovcu 195 i Varaždinu 191 odsto.
U Zadru je popunjenost bila 188 odsto, Dubrovniku 184, Zagrebu 180, Rijeci 159, a Splitu 151 odsto.
Savet Evrope je, prema podacima za početak 2025. godine, Hrvatsku svrstao među evropske zemlje sa ozbiljnom prenatrpanošću zatvora, sa 123 zatvorenika na svakih 100 raspoloživih mesta.
Veliki broj pritvorenika dodatno opterećuje sistem
Pravobraniteljica je upozorila da problemu doprinosi često određivanje istražnog pritvora. Krajem prošle godine pritvorenici su činili 41 odsto svih osoba u hrvatskim zatvorima i kazneno-popravnim ustanovama. Tokom 2025. kroz sistem je prošlo ukupno 16.797 ljudi.
Evropski komitet za sprečavanje mučenja još je nakon posete Hrvatskoj 2022. godine preporučio širu primenu alternativnih sankcija, elektronskog nadzora i probacije, odnosno nadzora i podrške tokom izvršavanja sankcija u zajednici.
Pritužbe na vlagu, buđ i dugo čekanje lekara
HHO navodi da se zatvorenici žale na nehigijenske toalete, tuševe bez pregrada, vlagu, buđ, slabu ventilaciju, štetočine i nedostatak sredstava za higijenu. Među prijavljenim problemima su i visoke temperature u prostorijama.
Pritužbe na zdravstvenu zaštitu odnose se na dugo čekanje pregleda kod lekara, stomatologa i specijalista, kao i na nedostatak medicinskog osoblja i psihijatara.
Organizacija je ukazala i na navode o vređanju i omalovažavanju zatvorenika, rutinskom vezivanju tokom prevoza i zakasnelim, šablonskim odgovorima na pritužbe. Reč je o tvrdnjama iz prijava koje HHO prima, pri čemu nije navedeno da je svaka od njih nezavisno potvrđena.
Nedostatak prostora može predstavljati povredu ljudskih prava
HHO je podsetio na presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Muršić protiv Hrvatske. Sud je utvrdio da manje od tri kvadratna metra ličnog prostora po zatvoreniku u višekrevetnoj ćeliji stvara snažnu pretpostavku povrede zabrane nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja.
U tom predmetu utvrđena je povreda Evropske konvencije tokom 27 uzastopnih dana koje je zatvorenik proveo u zatvoru u Bjelovaru sa manje od tri kvadratna metra prostora.
Zahtev za češću primenu alternativa zatvoru
HHO traži da sudovi češće primenjuju alternative zatvorskim kaznama kada okolnosti slučaja i procena rizika to dozvoljavaju.
Posebno predlaže da osobe kažnjene za prekršaje i osuđeni na kazne do godinu dana ne budu upućivani u zatvor ukoliko nisu obezbeđeni propisani uslovi.
Za osuđene na kazne do dve godine traži da se, nakon izdržane najmanje polovine kazne, bez odlaganja pojedinačno proveri da li ispunjavaju uslove za uslovni otpust ili blaži način izvršenja sankcije.
Prema oceni organizacije, zatvaranje treba da bude krajnja mera kada se svrha kažnjavanja može ostvariti i bez odlaska u prenatrpane ustanove.
HHO je kritikovao i rad Nacionalnog preventivnog mehanizma za sprečavanje mučenja, tvrdeći da ne funkcioniše u praksi, i zatražio veće i transparentnije uključivanje udruženja za ljudska prava. Taj mehanizam deluje pri pravobraniteljici, koja je kroz njegove obilaske takođe evidentirala prenatrpanost kao jedan od najvećih problema sistema.
Organizacija je zaključila da nedostatak prostora, zaposlenih ili novca ne može opravdati uslove koji postaju ponižavajući ili nečovečni.
