Francuska i Nemačka predlažu oštrije trgovinske mere protiv Kine, uključujući mogućnost ograničavanja ili obustavljanja uvoza iz pojedinih zemalja.
Iako je cilj zaštita evropske industrije od strane konkurencije, ekonomski analitičari upozoravaju da bi takva politika mogla da proizvede suprotan efekat: poskupi proizvodnju, ugrozi radna mesta i oslabi konkurentnost Evropske unije na svetskom tržištu.
Evropska unija razmatra zaoštravanje trgovinske politike prema Kini u trenutku kada se evropska industrija suočava sa sve snažnijom konkurencijom kineskih proizvođača, posebno u automobilskoj industriji i sektoru novih tehnologija.
Prema predlogu Francuske i Nemačke, upućenom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, Brisel bi trebalo da dobije snažnije instrumente za zaštitu domaćih proizvođača.
Jedna od najradikalnijih mogućnosti bila bi privremena obustava uvoza iz određenih zemalja, pri čemu bi za sprečavanje takve odluke bilo potrebno protivljenje većine država članica.
Međutim, iskustvo Sjedinjenih Američkih Država pokazuje da trgovinske barijere ne moraju nužno da dovedu do jačanja domaće proizvodnje.
Američki primer: Carine nisu vratile industrijsku dominaciju
Američki predsednik Donald Tramp započeo je tokom prvog mandata trgovinski rat sa Kinom, uvodeći carine i ograničenja kako bi podstakao domaću proizvodnju i smanjio zavisnost od kineskih proizvoda.
Ipak, kritičari takve politike smatraju da rezultati nisu opravdali očekivanja.
Iako je smanjen direktan uvoz pojedinih gotovih proizvoda iz Kine, kineske komponente nastavile su da stižu na američko tržište preko proizvodnih lanaca i drugih zemalja.
To znači da promena zemlje u kojoj se proizvod završno sklapa ne mora automatski da smanji njegovu zavisnost od kineskih delova.
Istovremeno, carine su povećale troškove američkih potrošača i kompanija koje koriste uvezene sirovine i komponente.
Posebno su pogođeni sektori koji zavise od pristupa jeftinijoj opremi i tehnologijama, uključujući obnovljive izvore energije i električna vozila.
Evropska industrija pokazala veću otpornost
Uprkos problemima sa kojima se suočavaju pojedine evropske ekonomije, industrijska slika Evropske unije razlikuje se od američke.
Prema podacima navedenim u analizi Bloomberga, u prerađivačkoj industriji EU zaposleno je gotovo 32 miliona ljudi, dok ih je u Sjedinjenim Američkim Državama oko 15 miliona.
Dok se američka industrijska zaposlenost nakon pandemije nije u potpunosti oporavila, pad u Evropskoj uniji bio je blaži.
Ipak, situacija nije jednaka u svim članicama.
Nemačka, tradicionalno industrijsko središte Evrope, suočava se sa ozbiljnim izazovima, posebno u automobilskoj proizvodnji. Istovremeno, pojedine države, među kojima su Poljska i Španija, beleže rast industrijske aktivnosti.
Zbog toga analitičari upozoravaju da se problemi nemačkih automobilskih kompanija ne bi smeli automatski poistovećivati sa stanjem čitave evropske industrije.
Evropa mnogo više zavisi od izvoza nego Amerika
Jedna od ključnih razlika između evropske i američke ekonomije jeste njihov stepen zavisnosti od međunarodne trgovine.
Prema podacima iz analize, izvoz robe i usluga u SAD čini približno 11 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je taj udeo u Evropskoj uniji oko 23 odsto, a u Kini oko 21 odsto.
To znači da evropska ekonomija, posmatrana prema ovim pokazateljima, ima znatno veću izloženost poremećajima međunarodne trgovine nego američka.
Za razliku od SAD, koje se u većoj meri oslanjaju na ogromno domaće tržište, evropske kompanije značajan deo proizvodnje plasiraju u inostranstvo.
Zbog toga bi eventualni trgovinski rat mogao da ima ozbiljnije posledice po evropske izvoznike, naročito ako bi izazvao kineske protivmere.
Najveća opasnost nisu kineski automobili, već delovi bez kojih evropske fabrike ne mogu
Najvažniji argument protiv radikalnog ograničavanja uvoza odnosi se na strukturu trgovine između Evropske unije i Kine.
Naime, gotovo polovina evropskog uvoza iz Kine odnosi se na međuproizvode, odnosno delove, komponente, materijale i opremu koje evropske kompanije koriste u sopstvenoj proizvodnji.
Više od 27 odsto uvoza međuproizvoda u EU dolazi iz Kine, prema podacima navedenim u analizi.
To znači da kineska roba nije samo konkurencija evropskim proizvodima, već i važan deo proizvodnih lanaca evropskih kompanija.
Na primer, evropski proizvođač automobila može koristiti elektronske komponente, baterijske materijale ili industrijsku opremu iz Kine, čak i kada se završna montaža vozila obavlja u Nemačkoj, Francuskoj ili nekoj drugoj članici EU.
Ako bi takav uvoz bio naglo ograničen, kompanije bi morale da pronađu alternativne dobavljače, često uz veće troškove i moguće prekide proizvodnje.
Time bi mere osmišljene da zaštite evropsku industriju mogle upravo njoj da nanesu ozbiljnu štetu.
Lekcija iz krize sa retkim zemnim elementima
Koliko međunarodni proizvodni lanci mogu biti osetljivi pokazali su poremećaji u snabdevanju magnetima od retkih zemnih elemenata, nakon kineskih izvoznih ograničenja.
Ovi materijali imaju važnu ulogu u proizvodnji električnih automobila, industrijskih mašina, vetroturbina i brojnih elektronskih uređaja.
Kada se njihov izvoz ograniči, posledice se ne zadržavaju samo na trgovinskim statistikama, već mogu da dovedu do zastoja u fabrikama širom sveta.
Zbog toga postoji bojazan da bi šire evropske zabrane uvoza mogle da izazovu slične poremećaje u mnogo većem broju industrijskih sektora.
Zaštita industrije ili opasnost za evropsku konkurentnost?
Evropska unija suočava se sa stvarnim izazovima u odnosima sa Kinom, uključujući državne subvencije kineskim proizvođačima, konkurenciju u proizvodnji električnih vozila i zavisnost od strateških sirovina.
Zagovornici strožih trgovinskih mera smatraju da je snažnija zaštita neophodna kako bi evropske kompanije mogle da posluju pod ravnopravnijim uslovima.
Međutim, protivnici širokih uvoznih ograničenja upozoravaju da bi njihovo uvođenje moglo da poveća troškove evropskih proizvođača, oslabi izvozni sektor i dodatno uspori industrijsku transformaciju.
Ključno pitanje zato nije samo kako zaštititi evropsko tržište od kineske konkurencije, već i kako to učiniti bez ugrožavanja proizvodnih lanaca od kojih zavise milioni radnih mesta.
Evropa bi, prema ovoj analizi, mogla da napravi ozbiljnu grešku ukoliko pokuša da preuzme američki model trgovinskog sukoba, a pritom zanemari činjenicu da njena industrija mnogo više zavisi od međunarodne trgovine i kineskih komponenti.
