Vlada Hrvatske usvojila je predlog rebalansa državnog budžeta za 2026. godinu, kojim se predviđaju veći prihodi i rashodi, uz zadržavanje planiranog budžetskog deficita na 2,9 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Dodatna sredstva biće usmerena na penzije, plate, porodiljske naknade, odbranu i energetsku zaštitu građana, dok se očekuje da hrvatska ekonomija prvi put premaši vrednost od 100 milijardi evra.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je na sednici Vlade da rebalans pokazuje sposobnost države da odgovori na ekonomske izazove i spoljne poremećaje, uz očuvanje stabilnosti javnih finansija.
„Ključna poruka ovog rebalansa jeste da i u okolnostima različitih pritisaka, neizvesnosti i spoljnih šokova nastavljamo da štitimo standard građana i ulažemo u razvoj i bezbednost, uz održavanje stabilnih javnih finansija i odgovorno upravljanje njima“, poručio je Plenković, prenosi SeeNews.
Prihodi rastu za 853 miliona evra, rashodi za 745 miliona
Prema predlogu rebalansa, budžetski prihodi Hrvatske u 2026. godini trebalo bi da dostignu 36,6 milijardi evra, što je 853 miliona evra više nego što je bilo predviđeno prvobitnim budžetom.
Istovremeno, planirani rashodi povećani su za 745 miliona evra i sada iznose 40,6 milijardi evra.
Deficit konsolidovane opšte države projektovan je na 2,967 milijardi evra, u poređenju sa prvobitno planiranih 2,889 milijardi.
Iako je nominalni iznos deficita povećan, njegov udeo u BDP-u ostaje na planiranih 2,9 odsto.
Poređenja radi, Hrvatska je 2025. godinu završila sa budžetskim deficitom od 2,796 milijardi evra, odnosno tri odsto BDP-a.
Dodatnih 600 miliona evra za penzije, plate i porodiljske naknade
Najveći deo dodatnih izdvajanja namenjen je socijalnim i budžetskim obavezama države.
Predlogom rebalansa predviđeno je 600 miliona evra dodatnih sredstava za penzije, plate i porodiljske naknade, čime Vlada nastoji da odgovori na rast troškova života i očuva primanja građana.
Pored toga, planirano je povećanje izdvajanja od 245 miliona evra za odbranu, energetsku obnovu objekata i infrastrukturne projekte.
Posebnih 140 miliona evra namenjeno je finansiranju nedavno usvojenog paketa mera za ublažavanje posledica rasta cena energenata.
Ove mere uvedene su u okolnostima povećanih cena energije, koje su dodatno podstaknute sukobima na Bliskom istoku.
Hrvatska ekonomija prvi put premašuje 100 milijardi evra?
Plenković je izjavio da se očekuje da nominalni bruto domaći proizvod Hrvatske tokom 2026. godine prvi put premaši 100 milijardi evra.
Istovremeno, Vlada predviđa nastavak smanjenja udela javnog duga u BDP-u.
Prema novim projekcijama, javni dug trebalo bi da na kraju 2026. iznosi 55,5 odsto BDP-a, u poređenju sa 56,3 odsto na kraju prethodne godine.
Takvo kretanje značilo bi nastavak postepenog smanjivanja relativnog javnog zaduženja, uprkos povećanju nominalnog budžetskog deficita.
Privredni rast usporava, ali ostaje pozitivan
Hrvatska narodna banka je prošlog meseca zadržala prognozu privrednog rasta za 2026. godinu na 2,4 odsto.
Istovremeno, projekcija rasta za 2027. povećana je za 0,1 procentni poen, takođe na 2,4 odsto.
Hrvatska privreda je tokom 2025. godine porasla za 3,4 odsto, nakon rasta od 3,8 odsto u 2024. godini, što ukazuje na postepeno usporavanje ekonomske aktivnosti.
Uprkos tome, Vlada očekuje da će rast nominalne vrednosti ekonomije i dalje doprinositi stabilizaciji javnih finansija.
Predlog rebalansa sada treba da bude upućen Hrvatskom saboru, koji će odlučivati o njegovom konačnom usvajanju.
