Svetska banka vodi razgovore sa 30 do 40 država o mogućoj finansijskoj pomoći za ublažavanje posledica energetskih poremećaja i rasta cena izazvanih ratom na Bliskom istoku. Predsednik ove međunarodne finansijske institucije Adžaj Banga upozorio je da rast cena goriva, veštačkog đubriva i troškova zaduživanja dodatno ugrožava ekonomije zemalja u razvoju, dok bi ukupan iznos raspoložive pomoći, u slučaju pogoršanja krize, mogao da dostigne čak 100 milijardi dolara.
U razgovoru za Rojters, uoči godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, Banga je izjavio da je svetska ekonomija do sada pokazala relativno visok stepen otpornosti na posledice sukoba na Bliskom istoku.
Prema njegovoj oceni, tome su doprinela velika ulaganja u veštačku inteligenciju, ali i prilagođavanje globalnog tržišta nafte promenama ponude i potražnje.
Ipak, upozorio je da se pritisci na siromašnije države povećavaju i da bi naredni meseci mogli doneti znatno veću potražnju za međunarodnom finansijskom podrškom.
Za kriznu pomoć dostupno do 60 milijardi dolara
Svetska banka je nakon izbijanja rata krajem februara stavila na raspolaganje početnih 25 milijardi dolara za hitnu pomoć državama pogođenim ekonomskim posledicama sukoba.
Pored toga, zemlje mogu da pristupe dodatnim sredstvima od približno 35 milijardi dolara kroz preusmeravanje novca sa već odobrenih projekata.
Time ukupna raspoloživa sredstva dostižu između 50 i 60 milijardi dolara, u zavisnosti od načina njihovog korišćenja.
„Postoji pritisak, tako da mislim da će se možda u narednim mesecima više zemalja obratiti za deo tih prvih 50 do 60 milijardi dolara“, izjavio je Banga.
On je naglasio da je za sada relativno mali broj država zatražio sredstva iz početnog paketa hitne pomoći.
Međutim, interesovanje za preusmeravanje novca iz postojećih projekata znatno je veće.
Ukoliko bi se ekonomska situacija dodatno pogoršala, Svetska banka mogla bi da poveća raspoloživu podršku na čak 100 milijardi dolara, što bi premašilo približno 70 milijardi dolara plasiranih tokom pandemije kovida 19.
Rast cena dizela i đubriva dodatno pogađa siromašnije zemlje
Jedan od najvećih izazova za zemlje u razvoju predstavlja poskupljenje energenata, posebno dizela, koji ima ključnu ulogu u transportu, poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji.
Istovremeno, rast cena veštačkog đubriva povećava troškove proizvodnje hrane, što može dodatno da podstakne inflaciju i ugrozi prehrambenu sigurnost.
Banga je upozorio i na rizike povezane sa mogućom pojavom snažnog klimatskog fenomena El Ninjo, koji bi mogao da izazove dodatne poremećaje u poljoprivrednoj proizvodnji i snabdevanju hranom.
Posebno su ugrožene države koje se još oporavljaju od ekonomskih posledica pandemije i inflatornog talasa koji je usledio nakon početka rata u Ukrajini.
Zemlje u razvoju duguju 400 milijardi dolara
Prema procenama Svetske banke, zemlje u razvoju tokom 2026. godine imaju obaveze prema stranim poveriocima od približno 400 milijardi dolara.
Od tog iznosa, oko jedne trećine odnosi se na plaćanje kamata.
Visoke kamatne stope dodatno otežavaju refinansiranje postojećih dugova, dok rast cena energije povećava pritisak na državne budžete.
Banga je istakao da Svetska banka i MMF zajednički rade na rešavanju problema prezaduženosti kroz različite finansijske instrumente i inicijative za povećanje domaćih budžetskih prihoda.
Među merama su i aranžmani zamene duga za razvojne investicije, kakvi su već uspostavljeni za Angolu i Obalu Slonovače, kao i posebne garancije za Argentinu.
Svetska banka trenutno radi na više od deset dodatnih projekata u ovoj oblasti.
Rekordnih 112 milijardi dolara privatnih investicija
Uprkos globalnoj neizvesnosti, Svetska banka beleži značajan rast mobilizovanog privatnog kapitala.
Prema podacima institucije, u finansijskoj godini završenoj u junu privučeno je rekordnih 112 milijardi dolara privatnog kapitala, u poređenju sa 69 milijardi dolara prethodne godine.
To predstavlja rast od približno 62 odsto na godišnjem nivou, dok je ukupni iznos više nego tri puta veći nego 2022. godine.
Najveći iznos privatnog kapitala usmeren je ka Latinskoj Americi i Karibima, koji su privukli 36,3 milijarde dolara.
Afrika je zabeležila 22 milijarde dolara, Evropa i Centralna Azija 21,3 milijarde, a Južna Azija 19,2 milijarde dolara.
Među deset najvećih zemalja primalaca nalaze se Brazil, Indija, Turska, Rumunija, Nigerija, Argentina, Južna Afrika, Bangladeš, Meksiko i Čile.
Banga očekuje da će rast privatnih ulaganja biti nastavljen i u narednim godinama, uz veću saradnju međunarodnih finansijskih institucija i privatnog sektora.
Nova kriza mogla bi dodatno da optereti svetsku ekonomiju
Iako globalna ekonomija za sada uspeva da ublaži deo posledica rata na Bliskom istoku, Svetska banka upozorava da produženi energetski poremećaji, rast cena hrane i visoki troškovi zaduživanja predstavljaju ozbiljan rizik za zemlje u razvoju.
Posebno zabrinjava mogućnost istovremenog delovanja energetskih i klimatskih šokova, koji bi mogli da povećaju potrebe za hitnom međunarodnom pomoći.
Razgovori sa 30 do 40 država pokazuju da se sve veći broj ekonomija priprema za moguće pogoršanje uslova, dok Svetska banka nastoji da obezbedi dovoljno finansijskih sredstava za odgovor na eventualnu novu krizu.
