Srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović ocenila je da su rezultati opštih izbora održanih 4. oktobra pokazali jačanje političkog značaja konstitutivnih naroda u BiH. Nakon što je, prema preliminarnim rezultatima, osvojila drugi mandat u Predsedništvu, poručila je da će Republika Srpska nastaviti da brani svoje ustavne nadležnosti, uz očekivanje da bi budući saziv Predsedništva mogao da funkcioniše uz manje političkih nesuglasica.
Cvijanović je u izjavi za Srnu, koju prenosi Radio-televizija Republike Srpske (RTRS), istakla da izborni rezultati ukazuju na ono što je nazvala revitalizacijom prava konstitutivnih naroda u Bosni i Hercegovini.
Ona je izrazila očekivanje da će se nova politička situacija odraziti i na funkcionisanje zajedničkih institucija, posebno Predsedništva BiH.
Ipak, naglasila je da ne želi unapred da procenjuje kako će izgledati rad novog saziva, budući da među političkim predstavnicima i dalje postoje značajne razlike u stavovima.
„Nećemo dozvoliti dominaciju i preglasavanje“
Cvijanović je poručila da će zaštita ustavnih nadležnosti Republike Srpske ostati jedan od glavnih prioriteta njenog političkog delovanja.
Prema njenim rečima, Republika Srpska neće prihvatiti blokiranje institucija zbog pojedinačnih političkih interesa, niti pokušaje dominacije jednog političkog faktora nad drugim. Ona smatra da rezultati izbora potvrđuju podršku birača politici koja insistira na ravnopravnosti konstitutivnih naroda i očuvanju dejtonskog ustavnog uređenja.
Govoreći o prethodnom radu Predsedništva BiH, Cvijanović je ocenila da su nesuglasice među njegovim članovima često otežavale postizanje političkih dogovora.
Istakla je da je politika Republike Srpske bila usmerena na postizanje konsenzusa kad god je to moguće, uz korišćenje ustavnih mehanizama zaštite entitetskih interesa u situacijama kada dogovor izostane.
Ubedljiva izborna prednost Cvijanovićeve
Prema preliminarnim podacima Centralne izborne komisije BiH od 7. oktobra, na osnovu obrađenih 96,58 odsto biračkih mesta, Željka Cvijanović osvojila je 298.409 glasova. Njen protivkandidat iz Srpske demokratske stranke Marinko Božović osvojio je 141.619 glasova, dok je Nebojša Vukanović, kandidat Liste za pravdu i red, dobio 96.625 glasova.
Time je Cvijanović stekla prednost veću od 156.000 glasova u odnosu na drugoplasiranog kandidata, što joj je, prema preliminarnim rezultatima, obezbedilo drugi uzastopni mandat u Predsedništvu Bosne i Hercegovine. Zvanična potvrda izbornih rezultata ostaje u nadležnosti Centralne izborne komisije BiH.
SNSD očekuje brzo formiranje vlasti u Republici Srpskoj
Govoreći o formiranju vlasti nakon izbora, Cvijanović je ocenila da bi taj proces u Republici Srpskoj mogao da bude završen relativno brzo. Prema njenim tvrdnjama, koalicija okupljena oko Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) raspolaže podrškom koja se približava dvotrećinskoj većini u Narodnoj skupštini Republike Srpske.
Takav odnos političkih snaga, smatra Cvijanović, trebalo bi da omogući stabilnije formiranje izvršne vlasti i donošenje ključnih odluka. Ona je podsetila da su institucije Republike Srpske prethodnih godina uglavnom formirale izvršnu vlast i usvajale budžet za narednu godinu do sredine decembra ili nešto kasnije.
Nasuprot tome, ocenila je da je proces formiranja vlasti na nivou Federacije BiH i zajedničkih institucija često trajao znatno duže.
Poziv opoziciji na jedinstvo oko nacionalnih pitanja
Cvijanović je posebnu pažnju posvetila odnosima vlasti i opozicije u Republici Srpskoj.
Ona je navela da je vladajuća koalicija prethodnih godina pokušavala da postigne širi politički dogovor sa opozicionim strankama o pitanjima koja smatra važnim za položaj Republike Srpske. Međutim, ocenila je da ti pokušaji nisu doneli značajnije rezultate.
Prema njenom mišljenju, politički predstavnici Republike Srpske trebalo bi da prevaziđu stranačke razlike kada je reč o zaštiti njenih nadležnosti na nivou Bosne i Hercegovine.
Cvijanović je istakla da je zajednički nastup važan kako bi se, prema njenoj oceni, sprečili pokušaji umanjivanja ustavnog položaja Republike Srpske. Ipak, ostaje otvoreno pitanje u kojoj meri će opozicione stranke prihvatiti takav poziv, posebno imajući u vidu dosadašnje političke sukobe i različite stavove o funkcionisanju institucija.
Hoće li novi saziv Predsedništva doneti manje političkih sukoba?
Preliminarni rezultati izbora ukazuju da će, pored Željke Cvijanović, novi mandat u Predsedništvu BiH dobiti i bošnjački član Denis Bećirović, dok je za hrvatskog člana izabrana kandidatkinja HDZ-a Darijana Filipović. Takav sastav mogao bi da utiče na odnose unutar Predsedništva, ali i na pregovore o formiranju vlasti na državnom nivou.
Ustavni sistem Bosne i Hercegovine zasniva se na složenoj raspodeli nadležnosti između države, entiteta i drugih nivoa vlasti, zbog čega politički dogovori predstavljaju važan uslov funkcionisanja institucija.
