Japan se priprema za lansiranje svemirske letelice u okviru misije čiji je cilj da prvi put u istoriji na Zemlju donese uzorke sa Fobosa, jednog od dva prirodna satelita Marsa, prenosi britanski „Gardijan“.
Misija pod nazivom „Istraživanje Marsovih meseca“ (MMX), koju predvodi Japanska agencija za istraživanje svemira (JAXA), trebalo bi da traje oko pet godina. Naučnici očekuju da će prikupljeni materijal pomoći u razumevanju nastanka Fobosa i Deimosa, ali i pružiti nove informacije o istoriji Marsa i ranom razvoju Sunčevog sistema.
Lansiranje japanskom raketom H3
Japanska svemirska agencija planira da u utorak lansira letelicu pomoću rakete H3, koja predstavlja jedan od ključnih projekata japanskog svemirskog programa.
Prema planu misije, letelica bi trebalo da stigne u blizinu Marsa oko avgusta 2027. godine, nakon čega će približno tri godine istraživati Fobos, prikupljati podatke i uzorke sa njegove površine.
Povratak letelice na Zemlju sa prikupljenim materijalom predviđen je za 2031. godinu.
Rukovodilac projekta MMX Jasuhiro Kavakacu izjavio je da bi uzorci sa Fobosa mogli da pruže dragocene informacije o poreklu Marsovih meseca, ali i o mogućnostima njihovog korišćenja tokom budućih svemirskih istraživanja.
Fobos kao moguća baza za buduće misije na Mars
Jedan od ciljeva istraživanja jeste i procena da li bi Fobos ili Deimos u budućnosti mogli da posluže kao privremene baze ili logističke stanice za misije sa ljudskom posadom na Mars.
Sjedinjene Američke Države, Kina i druge zemlje već razvijaju planove za buduće slanje astronauta na Crvenu planetu, zbog čega istraživanje njenih prirodnih satelita dobija dodatni značaj.
„Uprkos njihovom potencijalnom značaju, Marsovi meseci nikada nisu detaljno istraženi“, rekao je Kavakacu.
Japan predvodi međunarodnu misiju u kojoj učestvuju i druge svemirske agencije, uključujući američku NASA, koja obezbeđuje deo naučne opreme i komunikacione podrške.
Zašto je Fobos posebno zanimljiv naučnicima?
Od šezdesetih godina prošlog veka ka Marsu su upućene desetine svemirskih misija, ali su njegova dva meseca ostala relativno slabo istražena.
Nekoliko ranijih pokušaja istraživanja Fobosa završilo se neuspehom, uključujući rusku misiju „Fobos-Grunt“, lansiranu 2011. godine.
Japanski naučnici odlučili su da uzorke prikupe upravo sa Fobosa jer se nalazi bliže Marsu od Deimosa, pa bi njegova površina mogla da sadrži više materijala koji potiče sa same planete.
Prema procenama JAXA, približno 0,1 odsto materijala prikupljenog sa Fobosa moglo bi da bude poreklom sa Marsa, dospevši na površinu meseca nakon udara meteorita.
Takvi uzorci mogli bi da pruže dodatne podatke o geološkoj prošlosti Marsa, bez potrebe za direktnim prikupljanjem materijala sa njegove površine.
Fobos je nepravilnog oblika, sa prečnikom od oko 27 kilometara na najširem delu. Kruži oko Marsa na visini od približno 6.000 kilometara iznad njegove površine, obilazeći planetu oko tri puta dnevno.
Putovanje dugo stotinama miliona kilometara
Iako se Mars u najpovoljnijim uslovima približava Zemlji na oko 55 miliona kilometara, svemirske letelice ne putuju pravolinijski između dve planete.
Kavakacu je objasnio da će letelica tokom misije preći između 500 i 600 miliona kilometara kako bi stigla do Marsa.
Nakon dolaska u njegovu blizinu, uslediće višegodišnja faza posmatranja, istraživanja površine Fobosa i prikupljanja uzoraka.
Ukoliko misija bude uspešna, Japan će postati prva zemlja koja je na Zemlju donela materijal sa jednog od Marsovih prirodnih satelita.
Naučnici se nadaju da će analiza uzoraka pomoći da se razjasni da li su Fobos i Deimos nastali od materijala izbačenog tokom velikog sudara u prošlosti Marsa ili su u pitanju nebeska tela koja je gravitacija planete naknadno zarobila.
Rezultati istraživanja mogli bi da doprinesu i boljem razumevanju uslova koji su vladali tokom ranog razvoja Sunčevog sistema, kao i mogućnosti da je na Marsu nekada postojao život.
