Evropska klupska košarka nalazi se pred jednom od najvećih promena u svojoj istoriji. Dok Evroliga priprema proširenje takmičenja i uvođenje trajnih franšiza, NBA zajedno sa FIBA razvija projekat nove evropske lige, čije se pokretanje planira za 2027. ili 2028. godinu. Ulog su stotine miliona evra, kontrola nad tržištem i budućnost najpoznatijih evropskih klubova. Za Partizan i Crvenu zvezdu posebno je važno pitanje da li će konačno dobiti stalno mesto u Evroligi.
Sastanak 13 klubova akcionara Evrolige, održan 6. oktobra u Černobiju na jezeru Komo, pokazao je da evropski košarkaški velikani još nisu spremni da prihvate ponuđeni model saradnje sa NBA.
Iako predlog nije dobio podršku, pregovori nisu prekinuti. Klubovi su istovremeno podržali nastavak procesa pretvaranja postojećih desetogodišnjih licenci u dugoročnije franšize.
Odluka o prijemu novih članova odložena je, a proširenje sa sadašnjih 20 na 24 učesnika ostaje jedan od ključnih ciljeva Evrolige.
Evroliga želi trajne franšize i gotovo 700 miliona evra od novih klubova
Dosadašnji model Evrolige zasniva se na kombinaciji dugoročnih licenci, pozivnica i plasmana kroz druga takmičenja. Takav sistem klubovima bez stalnog statusa otežava višegodišnje finansijsko planiranje, jer čak ni velika ulaganja ne garantuju trajno učešće u najjačem evropskom klupskom takmičenju.
Zbog toga Evroliga razmatra prelazak na model franšiza, koji bi klubovima omogućio sigurniji status i olakšao privlačenje investitora, sponzora i dugoročnih poslovnih partnera. Prema predstavljenim planovima, od sezone 2027/28. moglo bi da bude dodeljeno do osam novih franšiza, uz zadržavanje dva mesta za klubove koji se kvalifikuju kroz Evrokup i mogućnost dodatnih pozivnica.
Međutim, osam potencijalnih franšiza ne znači automatski i osam novih učesnika, budući da se ukupno proširenje planira na 24 kluba.
Postojećih 13 akcionara trebalo bi da pređe na novi model bez plaćanja ulazne naknade, dok bi novi članovi morali da izdvoje značajna sredstva.
Evroliga je u avgustu saopštila da ponude 11 prethodno prihvaćenih kandidata zajedno predstavljaju gotovo 700 miliona evra potencijalnih franšiznih naknada. Pored toga, kandidati su najavili više od 3,2 milijarde evra ulaganja tokom narednih pet godina. Ipak, konačna cena neće biti jednaka za sve klubove. Određivaće se pojedinačno, u zavisnosti od tržišta, poslovnog potencijala, navijačke baze i drugih kriterijuma.
NBA ponudila 520 miliona evra za ulazak u Evroligu?
Dok Evroliga pokušava da učvrsti postojeći sistem, NBA razmatra mogućnost da evropsko tržište razvija pod sopstvenim brendom.
Prema navodima španske radio-stanice Cadena SER, NBA je ponudila 520 miliona evra za kupovinu udela u Evroligi. Isti izvor navodi da bi klubovi koji bi pristupili novom projektu morali da obezbede približno 440 miliona evra ulaganja po klubu, kroz kombinaciju sopstvenog kapitala, kredita i sredstava investitora. Ovi iznosi predstavljaju medijske navode o pregovorima, a ne javno potvrđene konačne uslove ugovora. Takva ponuda otvara važno pitanje za vlasnike klubova: da li je potencijalni rast prihoda dovoljno veliki da opravda ogromna nova ulaganja i eventualno odricanje od dela kontrole nad takmičenjem?
NBA raspolaže globalno prepoznatljivim brendom, razvijenom komercijalnom mrežom i iskustvom u prodaji televizijskih prava i privlačenju velikih investitora. Sa druge strane, Evroliga već ima etablirane klubove, istorijska rivalstva i publiku koja decenijama prati evropsku košarku. Prema izveštavanju Rojtersa, klubovi akcionari ostali su otvoreni za nastavak pregovora, dok BasketNews navodi da postoji mogućnost pripreme kontraponude.
NBA Europe: Nova liga sa 16 klubova i 12 stalnih mesta
Ukoliko dogovor sa Evroligom ne bude postignut, NBA i FIBA mogle bi da nastave razvoj zasebnog evropskog takmičenja. Prema dosadašnjim planovima, NBA Europe trebalo bi da ima 16 klubova, od kojih bi 12 posedovalo stalno mesto, dok bi preostala četiri učestvovala na osnovu sportskih rezultata. Kvalifikacioni put mogao bi da vodi kroz FIBA Ligu šampiona ili poseban kvalifikacioni turnir.
NBA i FIBA najavljuju i usklađivanje kalendara sa nacionalnim prvenstvima i reprezentativnim takmičenjima, što je jedno od važnih pitanja za evropske klubove. Među tržištima koja NBA posebno razmatra nalaze se London, Pariz, Madrid, Berlin, Milano i Istanbul.
Zanimljivo je da američka liga ne pregovara samo sa košarkaškim klubovima već i sa velikim fudbalskim organizacijama. Rojters je ranije izveštavao o razgovorima sa Pari Sen Žermenom, Milanom, Real Madridom i Barselonom.
Uključivanje takvih brendova moglo bi da omogući pristup postojećim navijačkim zajednicama, sponzorima i investitorima. Ipak, konačan spisak učesnika još nije objavljen.
Kada počinje NBA Europe?
Jedno od najvećih otvorenih pitanja jeste datum početka novog takmičenja.
Džordž Aivazoglu, direktor NBA za Evropu i Bliski istok, početkom oktobra ponovio je da je cilj pokretanje projekta 2027. godine.
Međutim, pojedini mediji, uključujući britanski Guardian, navode da bi puna sezona mogla da počne tek 2028. godine, dok bi se kvalifikacije održale godinu ranije. BasketNews je takođe ukazao na mogućnost odlaganja. To znači da 2027. ostaje planirani početak projekta, ali da konačan format i raspored još nisu utvrđeni.
Odlaganje bi moglo da utiče i na pregovaračke pozicije klubova, budući da je za ulazak u novo takmičenje neophodno obezbediti finansiranje, odgovarajuće dvorane, sponzorske ugovore i dugoročne poslovne planove.
Partizan i Crvena zvezda čekaju odluku koja bi mogla da promeni njihovu budućnost
Za srpsku košarku posebno je važno pitanje statusa Partizana i Crvene zvezde. Oba beogradska kluba imaju trogodišnje pozivnice za Evroligu, koje obuhvataju sezone od 2025/26. do 2027/28. Međutim, njihova dugoročna budućnost u takmičenju i dalje nije zagarantovana.
Dobijanje franšize omogućilo bi stabilnije finansijsko planiranje, lakše sklapanje višegodišnjih sponzorskih ugovora i veću sigurnost prilikom ulaganja u igrački kadar i infrastrukturu.
Predsednik Partizana Ostoja Mijailović u septembru je govorio o mogućoj ceni franšize od približno 50 miliona evra. Prema njegovoj oceni, obezbeđivanje tolikog iznosa predstavljalo bi veliki izazov za klub koji istovremeno mora da finansira redovan takmičarski budžet.
Za Crvenu zvezdu zasad nije potvrđena konačna cena eventualne franšize, a Evroliga je najavila individualno određivanje naknada. Oba beogradska kluba imaju važan adut u pregovorima: veliku navijačku bazu, visoku posećenost utakmica i rivalstvo koje privlači pažnju evropske košarkaške javnosti. Ipak, Beograd se zasad ne nalazi među javno istaknutim prioritetnim tržištima projekta NBA Europe.
Zbog toga je za Partizan i Crvenu zvezdu dobijanje dugoročnog statusa u Evroligi trenutno konkretnija mogućnost od pristupanja novom NBA takmičenju.
Da li Evropu očekuju dve konkurentske košarkaške lige?
Ukoliko Evroliga i NBA ne postignu sporazum, evropska košarka mogla bi da dobije dva velika međunarodna takmičenja koja bi se borila za iste klubove, igrače, sponzore i televizijska prava. Takva konkurencija mogla bi da poveća ulaganja i komercijalnu vrednost evropske košarke, ali bi istovremeno otvorila pitanje rasta troškova.
Klubovi bi mogli da se suoče sa većim izdacima za plate košarkaša, stručne štabove i infrastrukturu, dok bi sponzori i televizijske kuće morali da odluče kako će raspodeliti sredstva između dva takmičenja. Postoji i rizik od dodatnog opterećenja kalendara, naročito ukoliko ne bude postignut dogovor sa nacionalnim prvenstvima.
Za navijače bi eventualno razdvajanje najpoznatijih evropskih klubova između dve lige moglo da znači i gubitak pojedinih tradicionalnih rivalstava.
