Prosečna neto plata u Bosni i Hercegovini u avgustu 2026. godine iznosila je 1.701 konvertibilnu marku, odnosno približno 870 evra. Iako su primanja na godišnjem nivou porasla za 7,7 odsto, najnoviji statistički podaci pokazuju da je prosečna zarada u odnosu na jul smanjena za 1,8 odsto.
Podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine, objavljeni 20. oktobra, pokazuju značajne razlike u zaradama između pojedinih privrednih delatnosti.
Najveća prosečna primanja ostvarena su u sektoru informacija i komunikacija, dok su najniže zarade zabeležene u ugostiteljstvu.
Gde je prosečna plata najveća?
U sektoru informacija i komunikacija prosečna neto zarada u avgustu dostigla je 2.252 KM, što je znatno više od državnog proseka.
Na drugom mestu nalaze se finansijske i osiguravajuće delatnosti, u kojima su zaposleni u proseku primali 2.204 KM.
Visoka primanja zabeležena su i u javnoj upravi i odbrani, gde je prosečna zarada iznosila 2.183 KM.
Sa druge strane, zaposleni u delatnostima pružanja smeštaja i usluživanja hrane u proseku su primali 1.188 KM.
U građevinarstvu je prosečna zarada iznosila 1.320 KM, dok su zaposleni u prerađivačkoj industriji primali 1.383 KM.
Godišnji rast zarada uprkos mesečnom padu
Statistički podaci pokazuju da je prosečna plata u avgustu bila niža nego u julu, ali i dalje osetno viša nego u istom mesecu prethodne godine.
Prosečna bruto zarada iznosila je 2.646 KM, što predstavlja mesečni pad od 1,8 odsto, dok je na godišnjem nivou zabeležen nominalni rast od osam odsto.
Ipak, nominalni rast primanja ne pokazuje automatski koliko se poboljšala kupovna moć zaposlenih, jer na životni standard utiču i promene cena proizvoda i usluga.
Razlike između sektora ukazuju na neujednačen nivo zarada u privredi Bosne i Hercegovine, posebno između tehnoloških i finansijskih delatnosti, sa jedne, i ugostiteljstva i proizvodnje, sa druge strane.
