Sindikati zaposlenih u javnim službama u Hrvatskoj traže da osnovica plata od 1. januara 2027. bude povećana za devet odsto, kao i da radnici dobijaju 65 evra mesečno za topli obrok. Ministar finansija Tomislav Ćorić ocenio je da budžet ne može da podnese te zahteve, a sindikati upozoravaju da bi, bez dogovora, mogli da organizuju štrajk. HRT
Sindikati traže usklađivanje plata sa rastom troškova
Predsednik Nezavisnog sindikata zaposlenih u srednjim školama Zrinko Turalija rekao je da je 11 sindikata usaglasilo zahteve. Prema njihovim procenama, povećanje osnovice za devet odsto pomoglo bi da plate prate očekivani rast troškova života i inflacije, kao i da se nadoknadi slabiji rast osnovice ove godine.
Turalija smatra da su se u protekle dve godine istopili efekti ranijeg povećanja koeficijenata, zbog čega su plate realno izgubile vrednost. Sindikati zato traže i mehanizam indeksacije koji bi ih zaštitio ako se ekonomska situacija pogorša.
Naknada za obrok, dodao je, posebno bi značila zaposlenima sa najnižim primanjima. Za spremačice koje zarađuju od 800 do 900 evra mesečno, godišnji iznos naknade od 65 evra predstavljao bi značajnu pomoć.
Vlada najavljuje protivponudu
Ravnateljica Uprave za rad i zaštitu na radu Anita Zirdum najavila je da će Vlada sledeće nedelje izneti protivponudu. Ocenila je da budžet ne može da podnese povećanje osnovice od devet odsto i dodatnih 65 evra za oko 280.000 zaposlenih, jer se iz njega finansiraju i druge potrebe 3,8 miliona stanovnika Hrvatske.
Zirdum je rekla da Vlada prihvata da plate treba da rastu, ali u skladu sa budžetskim mogućnostima. Naknada za obrok, prema njenim rečima, nije isključena iz pregovora, ali strane treba da razmotre kako bi se ona uklopila sa osnovicom, koja utiče i na buduće penzije. U ponudi bi, kako je najavila, trebalo da budu uzete u obzir projekcije inflacije za ovu i narednu godinu.
Sindikati traže nastavak razgovora
Predsednik Nezavisnih hrvatskih sindikata Dražen Jović ocenio je da je kolektivno pregovaranje u krizi. Smatra da nije dobro što se oko 280.000 zaposlenih predstavlja kao da postavljaju nerealne zahteve, i poručio je da Vlada treba da vodi računa o njihovom položaju.
Jović je kao jedan od razloga razlike između plata u privatnom i javnom sektoru naveo sivu ekonomiju i isplatu dela zarade „na ruke“. Zatražio je pojačan inspekcijski nadzor i strože kažnjavanje neprijavljenog rada. Štrajk zaposlenih u zagrebačkom ZET-u ocenio je uspešnim, dok je potvrdio da se pregovori o njihovim uslovima rada nastavljaju.
Poslodavci ukazuju na veličinu javnog sektora
Direktorka Hrvatske udruge poslodavaca Irena Weber rekla je da minimalna plata od 1.050 evra jeste niska i da treba da raste. Istovremeno je navela da se razlika između prosečnih plata u privatnom i javnom sektoru poslednjih godina menjala: sa 15,6 odsto 2017. porasla je na više od 30 odsto prošle godine, a ove se smanjila na 26,7 odsto.
Weber je ukazala i na to da više od 30 odsto zaposlenih radi za državu, dok Hrvatska po ukupnoj masi plata zauzima treće mesto u Evropi, iza Danske i Finske. Dodala je da, uprkos tome, nedostaje radnika i da bi sistem vrednovanja rada trebalo uvesti i u obrazovanje.
Štrajk u školama ostaje moguć
Turalija je rekao da sindikati neće isključiti mogućnost štrajka ako ne bude dogovora, ali da najpre očekuju protivponudu Vlade. Pregovori bi, prema najavi ministra Ćorića, trebalo da budu završeni do 15. novembra.
Sindikati smatraju da je na Vladi odgovornost da obezbedi dovoljno vremena za pregovore i prepozna značaj zaposlenih u javnim službama, zaključio je Turalija.
