Evropske banke mogle bi da se suoče sa značajnim finansijskim troškovima nakon što je Sud pravde Evropske unije presudio da su dužne da klijentima nadoknade novac izgubljen u neovlašćenim transakcijama, čak i kada postoji sumnja da su korisnici svojim nemarom doprineli prevari. Banke tek nakon povraćaja sredstava mogu da pokušaju da dokažu odgovornost klijenata i zatraže nadoknadu.
Kako prenosi španski „Pais“, presuda bi mogla da promeni dosadašnju praksu finansijskih institucija, koje su u slučajevima internet prevara često odbijale zahteve za povraćaj novca pozivajući se na nepažnju korisnika.
Prema tumačenju Suda pravde EU, banka ne može automatski da odbije nadoknadu sredstava samo zato što je klijent uneo svoje pristupne podatke na lažnu internet stranicu ili zato što je transakcija potvrđena korišćenjem njegovih bezbednosnih podataka.
Bankarske prevare dostigle 4,2 milijarde evra
Podaci Evropske centralne banke (ECB), Evropskog bankarskog tela (EBA) i Banke Španije pokazuju da je ukupna vrednost bankarskih prevara u Evropskom ekonomskom prostoru tokom 2024. godine dostigla 4,2 milijarde evra.
To predstavlja povećanje od 17 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Evropski ekonomski prostor obuhvata 27 članica Evropske unije, kao i Island, Lihtenštajn i Norvešku.
Prema procenama izvora iz španskog finansijskog sektora, potencijalni troškovi za banke u Španiji mogli bi da se približe milijardi evra ukoliko se uzmu u obzir zahtevi za povraćaj sredstava iz prethodnih pet godina.
Dosadašnja praksa pokazuje da su korisnici bankarskih usluga u Španiji snosili približno 80 odsto gubitaka nastalih prevarama putem bankarskih transfera.
Kod prevara platnim karticama banke su pokrivale gotovo 60 odsto gubitaka, dok je kod zloupotreba povezanih sa podizanjem gotovine odgovornost bila približno ravnomerno raspoređena.
Presuda doneta zbog prevare klijentkinje u Poljskoj
Odluka Suda pravde EU od 15. oktobra proistekla je iz slučaja klijentkinje jedne poljske banke koja je postala žrtva internet prevare.
Prevarant joj se predstavio kao kupac predmeta koji je oglasila na internet-platformi i poslao link ka lažnoj stranici koja je izgledala kao zvanični sajt njene banke.
Verujući da pristupa legitimnoj bankarskoj usluzi, klijentkinja je unela podatke za elektronsko bankarstvo, nakon čega je prevarant sa njenog računa prebacio približno 700 evra.
Ona je narednog dana obavestila banku o neovlašćenoj transakciji, ali je njen zahtev za povraćaj novca odbijen uz obrazloženje da nije dovoljno pažljivo zaštitila pristupne podatke.
Sud pravde EU zauzeo je stav da takvo obrazloženje samo po sebi nije dovoljno da banka izbegne obavezu nadoknade.
Banke moraju da dokažu krajnju nepažnju klijenta
Prema presudi, finansijska institucija dužna je da nadoknadi iznos neovlašćene transakcije, a ukoliko smatra da je klijent postupao krajnje nepažljivo, može naknadno da pokrene postupak za povraćaj isplaćenog novca.
Teret dokazivanja takve nepažnje nalazi se na banci.
Sud je posebno naglasio da korišćenje pristupnih podataka klijenta ili dodatnih metoda autentifikacije nije samo po sebi dovoljan dokaz njegove odgovornosti za prevaru.
Ovakvo tumačenje moglo bi da dovede do povećanja broja sporova između banaka i korisnika, ali i do promena u načinu na koji finansijske institucije postupaju u slučajevima zloupotrebe elektronskog bankarstva.
Očekuje se da će banke preispitati interne procedure, ugovorne odredbe i načine prikupljanja dokaza kako bi se prilagodile sudskoj praksi i novim zahtevima u zaštiti korisnika platnih usluga.
