Štednja građana Srbije dostigla je rekordne nivoe tokom 2026. godine, a dinarski depoziti porasli su za 21 odsto od početka godine, dostigavši približno 250 milijardi dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), rast beleži i devizna štednja, dok dugoročne analize pokazuju da je štednja u domaćoj valuti tokom prethodnih 14 godina bila isplativija od uporedive štednje u evrima.
Povodom Svetskog dana štednje, koji se obeležava 31. oktobra, Narodna banka Srbije objavila je podatke o kretanju štednje stanovništva, strukturi depozita i prinosima koje su građani ostvarivali čuvanjem novca u bankama.
Prema saopštenju NBS, dinarska štednja povećana je od početka godine za 42,8 milijardi dinara, dok je devizna štednja porasla za oko 1,3 milijarde evra, odnosno 7,9 odsto, i dostigla približno 17,4 milijarde evra.
Dinarska štednja raste brže od devizne
Rast štednje u domaćoj valuti znatno je izraženiji nego rast deviznih depozita. Učešće dinarske štednje u ukupnoj štednji stanovništva krajem septembra dostiglo je 11 odsto, dok je u istom mesecu 2012. godine iznosilo svega 1,9 odsto.
Tokom prethodnih 14 godina, od početka primene Strategije dinarizacije domaćeg finansijskog sistema, štednja stanovništva u dinarima povećana je gotovo 14 puta.
Istovremeno je rasla i devizna štednja, koja je od septembra 2012. godine više nego udvostručena. Tada je iznosila 7,9 milijardi evra, a krajem septembra 2026. dostigla je 17,2 milijarde evra.
Koliko građani Srbije u proseku imaju na štednim računima?
Prema podacima NBS, prosečan iznos dinarske štednje po štednoj partiji krajem septembra iznosio je približno 223.000 dinara.
Međutim, veliki broj računa sadrži relativno male iznose. Čak 82,6 odsto dinarskih štednih partija ima uloge do 10.000 dinara, ali one zajedno čine svega 0,2 odsto ukupne dinarske štednje.
Kada se ti mali ulozi izuzmu iz obračuna, prosečna štednja po partiji iznosi oko 1,3 miliona dinara. Slična situacija zabeležena je i kod devizne štednje.
Prosečan devizni ulog krajem septembra iznosio je približno 4.500 evra. Ipak, čak 71,4 odsto štednih partija čine depoziti do 500 evra, koji učestvuju sa svega 0,6 odsto u ukupnoj deviznoj štednji.
Bez tih malih depozita, prosečan iznos devizne štednje po partiji premašuje 15.600 evra. Ovi podaci odnose se na štedne partije, odnosno račune, a ne na prosečnu ušteđevinu svakog građanina.
Građani najčešće oročavaju dinare na šest do 12 meseci
Najveći deo dinarske štednje čine depoziti oročeni na period između šest meseci i godinu dana.
Ova kategorija učestvuje sa 57,6 odsto u ukupnoj dinarskoj štednji, a tokom posmatranog perioda povećana je za 29,3 milijarde dinara.
Štednja oročena na period od tri do šest meseci porasla je za 12,2 milijarde dinara, dok je štednja po viđenju, odnosno novac koji građani mogu da podignu bez čekanja isteka oročenja, povećana za 6,8 milijardi dinara.
Kod devizne štednje, najveći doprinos rastu u prvih devet meseci dali su depoziti oročeni na šest do 12 meseci, koji su povećani za 616,6 miliona evra, kao i štednja po viđenju, koja je porasla za 468 miliona evra.
Da li se više isplati štedeti u dinarima ili evrima?
Analiza Narodne banke Srbije za period od septembra 2012. do septembra 2026. godine pokazala je da je dinarska štednja bila isplativija od uporedive štednje u evrima, bez obzira na posmatrani rok oročenja.
Prema objašnjenju NBS, većoj isplativosti dinarske štednje doprinela su tri faktora: više kamatne stope na dinarske depozite, oslobađanje prihoda od kamate na dinarsku štednju od poreza i relativna stabilnost kursa dinara prema evru. Kao primer, centralna banka navodi štedišu koji je u septembru 2012. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana i zatim redovno obnavljao oročenje.
Prema toj računici, do septembra 2026. ostvario bi više od 60.000 dinara, odnosno preko 510 evra, veću zaradu nego da je isti početni iznos pretvorio u evre i štedeo u evropskoj valuti.
NBS navodi i da bi građanin koji je u septembru 2025. godine oročio 100.000 dinara na godinu dana, do septembra 2026. ostvario gotovo 1.800 dinara, odnosno oko 15 evra, veću zaradu nego pri uporedivoj štednji u evrima.
Inflacija 4,1 odsto, devizne rezerve 29,6 milijardi evra
Narodna banka Srbije navodi da je međugodišnja inflacija u septembru iznosila 4,1 odsto, što je unutar ciljanog raspona centralne banke od 3 ± 1,5 odsto.
Prosečna inflacija tokom prvih devet meseci 2026. godine bila je niža i iznosila je 2,8 odsto. U istom periodu dinar je zadržao relativno stabilan kurs prema evru, čemu su doprinele intervencije NBS na međubankarskom deviznom tržištu.
Centralna banka je tokom prvih devet meseci neto prodala 475 miliona evra, reagujući na pritiske slabljenja dinara, koji su bili izraženiji tokom prva tri meseca i u septembru. Od aprila do avgusta preovladavali su pritisci jačanja domaće valute.
Bruto devizne rezerve NBS krajem septembra iznosile su 29,6 milijardi evra, što je dovoljno za pokriće 6,7 meseci uvoza robe i usluga.
Poverenje u dinar znatno poraslo od 2012. godine
Prema podacima centralne banke, pokazatelj dinarizacije depozita privrede i stanovništva dostigao je u septembru 46,9 odsto. U istom mesecu 2012. godine iznosio je 18,8 odsto, što znači da je tokom prethodnih 14 godina više nego udvostručen.
NBS ocenjuje da je ovaj rast rezultat dugogodišnje makroekonomske i finansijske stabilnosti, kao i jačanja poverenja građana i privrede u domaću valutu.
Iz centralne banke poručuju da će nastaviti da prate kretanje štednje stanovništva, analiziraju isplativost dinarskih i deviznih depozita i podstiču proces dinarizacije finansijskog sistema.
Povodom Svetskog dana štednje, NBS je podsetila da štednja predstavlja važan oslonac finansijske sigurnosti građana, omogućavajući im da se lakše suoče sa nepredviđenim troškovima i ekonomskim neizvesnostima.
