Uvođenje veštačke inteligencije postaje jedno od ključnih pitanja za upravne odbore velikih kompanija. Lideri koji uspešno predvode ovu promenu mogu da steknu veći uticaj i otvore sebi put ka važnijim funkcijama. Neuspešni i skupi projekti, s druge strane, mogu ugroziti njihove pozicije.
Zbog široke primene AI-ja i rastućih ulaganja u tehnologiju, kompanije preispituju ko treba da donosi odluke: glavni izvršni direktor, direktor za tehnologiju, finansijski direktor ili posebno imenovani rukovodilac za veštačku inteligenciju.
Centralizovano ili podeljeno vođstvo
Morgan Stanley je odustao od modela u kojem je jedna osoba bila zadužena za AI u celoj kompaniji. Uvođenje tehnologije sada na izvršnom nivou nadziru dva rukovodioca: kopredsedavajući Endi Seperstajn i Majkl Pici, direktor za tehnologiju i operacije. Banka sarađuje sa više AI kompanija, među kojima su OpenAI, Anthropic, Google i xAI, kao i sa specijalizovanim startapima.
U Fajzeru je direktor Albert Burla, nezadovoljan brzinom uvođenja veštačke inteligencije, deo ovlašćenja prepustio naučnicima i rukovodiocima poslovnih jedinica. Oni sada imaju veću ulogu u odlučivanju o tome kako će se tehnologija koristiti. Promena se poklopila sa odlaskom direktorke za digitalne tehnologije Lidije Fonseke, koja je nadgledala primenu AI-ja u farmaceutskoj industriji.
Prema procenama Gartnera, globalna potrošnja na veštačku inteligenciju ove godine mogla bi da poraste za 50 odsto, na 2,7 biliona dolara. U istraživanju Boston Consulting Groupa polovina direktora navela je da bi njihov položaj mogao biti ugrožen ako ulaganja u AI ne donesu očekivanu korist.
Odluke o budžetima, izboru modela i promenama u radu obuhvataju više sektora — finansije, tehnologiju, pravne poslove, operacije i ljudske resurse. Oko petine kompanija prepustilo je AI strategiju direktoru za veštačku inteligenciju, ali stručnjaci upozoravaju da dodatni rukovodilac može da zakomplikuje podelu odgovornosti.
Pritisak da se ulaganja isplate
U nekim kompanijama nejasna podela nadležnosti već je dovela do sukoba između timova. Jedan primer koji navode savetnici uključuje direktora za AI i IT sektor koji su se sporili oko platforme nabavljene bez saglasnosti tehnološkog tima. Istovremeno je odeljenje za snabdevanje tajno uvelo sopstveno rešenje. Udvostručeni sistemi doneli su nepotrebne troškove, a direktor za AI kasnije je napustio kompaniju.
Finansijski i tehnološki rukovodioci često imaju različite prioritete. Dok direktor želi brže uvođenje naprednijih alata, finansijski sektor pokušava da kontroliše troškove. Kompanija Ramp, koja prati poslovnu potrošnju, navodi da su izdaci njenih klijenata za AI tokene tokom protekle godine porasli devet puta.
Pritisak dolazi i od investitora i upravnih odbora, koji očekuju da kompanije pokažu rezultate svojih ulaganja. Direktor Majkrosofta Satja Nadela rekao je da rast produktivnosti mora da opravda trošak korišćenja AI-ja — uštedom ili većom efikasnošću.
Upravo zato mnogi rukovodioci smatraju da veštačka inteligencija ne može da bude samo projekat tehnološkog sektora. Direktor kompanije, kažu stručnjaci, ima ključnu ulogu u određivanju zajedničkih ciljeva i prioriteta. Ipak, odgovornost se širi i na ljudske resurse, jer će AI menjati način organizacije poslova i uloge zaposlenih.
Više od polovine zaposlenih, prema istraživanju kompanije Okta, koristi AI alate koje poslodavac nije odobrio, što može stvoriti bezbednosne rizike. Zato se mnoge kompanije opredeljuju za kombinovani model: centralno se uređuju bezbednost i pravila, dok poslovne jedinice odlučuju kako će AI koristiti u svom radu.
U takvom pristupu direktor za veštačku inteligenciju može da usklađuje strategiju, tehnologiju i potrebe zaposlenih, dok izvršni direktor postavlja ciljeve za celu kompaniju. U istraživanju BCG-a oko tri četvrtine direktora navelo je da upravo oni donose glavne odluke o AI-ju.
