Zašto energetske zajednice u Hrvatskoj i Bugarskoj teško proizvode i dele struju iako im propisi EU to omogućavaju? Organizacija ClientEarth podnela je Evropskoj komisiji pritužbe protiv obe države i zatražila da ispita prepreke na koje građani nailaze u praksi.
U Hrvatskoj su zvanično registrovane tri energetske zajednice građana. Prema rečima Gorana Čačića, predsednika Zelene energetske zadruge iz Zagreba, jedna je najverovatnije prestala da radi, dok se preostale dve bore da pokriju troškove. Čačić ocenjuje da hrvatski propisi formalno omogućavaju osnivanje zajednice, ali da nedostaju podrška i poslovni model koji bi članovima omogućili da zajednički projekat finansiraju i posle registracije.
U Burgasu građani uložili u struju za gradski bazen
U bugarskom gradu Burgasu oko 130 članova lokalne energetske zajednice uložilo je novac u solarne panele koji obezbeđuju deo struje za javni bazen. Elina Ilieva iz gradske kancelarije za energetiku, koja vodi zajednicu, kaže da ovakav projekat građanima pruža priliku da i sami proizvode električnu energiju. Ipak, kako navodi, dugotrajne i komplikovane procedure odvraćaju zainteresovane da se uključe.
Sličan projekat mogu da pokrenu stanari, mala preduzeća ili lokalne ustanove. Ako se paneli postave na krov škole ili stambene zgrade, među članovima koji dele proizvedenu struju mogu da budu i domaćinstva čiji krov nije pogodan za panele ili koja nemaju novca za sopstvenu elektranu.
ClientEarth ističe da takav način proizvodnje može da smanji račune i ublaži zavisnost od uvoznog gasa, posebno pred zimu u koju Evropa, prema upozorenju organizacije, ulazi sa istorijski niskim zalihama.
Koliko zajednička proizvodnja može da uštedi
Evropska komisija procenjuje da bi u zajednicama koje kombinuju energiju sunca i vetra godišnja finansijska korist za domaćinstvo mogla da iznosi od 440 do 930 evra. Prema istoj proceni, uz odgovarajuće uslove instalirana snaga postrojenja energetskih zajednica u EU mogla bi do 2030. da poraste i do deset puta. To bi omogućilo proizvodnju struje za 25 do 30 miliona domaćinstava.
Šta sada može da uradi Evropska komisija
Rok da članice EU prenesu odredbe Direktive o obnovljivim izvorima energije u domaće propise istekao je 30. juna 2021. Džoš Roberts, stručnjak za energetsko pravo koji je učestvovao u pripremi pritužbi, ocenjuje da pojedine države i više od pet godina kasnije građanima otežavaju da ostvare pravo na zajedničku proizvodnju i deljenje energije. ClientEarth je zbog sličnih prepreka u julu podneo pritužbe i protiv Poljske i Mađarske.
Od Komisije se sada traži da ispita da li su Hrvatska i Bugarska ispunile obaveze iz direktive. Komisija može da razgovara sa nacionalnim vlastima i zatraži otklanjanje konkretnih prepreka. Ukoliko oceni da je prekršeno pravo EU, može i da pokrene formalni postupak, koji na kraju može dospeti pred Sud pravde Evropske unije.
