Bundestag usvojio veliku reformu obaveštajnih službi: Nemačke službe dobijaju šira ovlašćenja, moguć i tajni ulazak u stanove
Nemački Bundestag usvojio je danas sveobuhvatnu reformu zakona o obaveštajnim službama, kojom se značajno proširuju ovlašćenja za borbu protiv špijunaže, terorizma i sabotaža. Nova zakonska rešenja, između ostalog, omogućavaju tajni ulazak u privatne stanove i onesposobljavanje serverske infrastrukture koju koriste hakerske grupe.
Za usvajanje reforme glasalo je 309 poslanika, protiv je bilo 190, dok je 71 poslanik bio uzdržan, prenosi „Špigel“.
Reformom se Saveznoj obaveštajnoj službi (BND) i Saveznoj službi za zaštitu ustavnog poretka (BfV) daju dodatna ovlašćenja, posebno u oblasti nadzora telekomunikacija i upoređivanja biometrijskih podataka.
Prema novim pravilima, BfV više neće biti ograničen isključivo na prikupljanje informacija i nadzor pojedinaca, već će, pod određenim uslovima, moći tajno da ulazi u privatne stanove i preduzima mere radi pronalaženja i uklanjanja eksploziva i oružja.
Ipak, ovlašćenja za hapšenja i javne pretresе ostaju u nadležnosti policije.
Proširena operativna ovlašćenja dobiće i BND, koji je zadužen za obaveštajne aktivnosti u inostranstvu. Toj službi biće omogućeno da sprovodi konkretne akcije van granica Nemačke, uključujući onesposobljavanje servera koje koriste hakerske grupe povezane sa stranim državama.
Zakonom je predviđeno i formiranje posebnog tela sastavljenog od bivših sudija, koje će unapred proveravati zakonitost određenih mera obaveštajnih službi.
Reformu su pokrenule vladajuće stranke – Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Hrišćansko-socijalna unija Bavarske (CSU) i Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), a obrazložena je pogoršanom bezbednosnom situacijom i pojačanim aktivnostima stranih obaveštajnih službi, pre svega Rusije, Kine i Irana.
Jedan od ciljeva reforme je i smanjenje zavisnosti Nemačke od obaveštajnih podataka koje dobija od partnerskih država.
Opozicija je kritikovala zakonske izmene, tvrdeći da se njima narušava tradicionalno razdvajanje nadležnosti policije i obaveštajnih službi.
Sa druge strane, nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint ocenio je da je reč o „reformi veka“.
„Mi smo meta hibridnih pretnji“, izjavio je Dobrint, upozoravajući da je „Nemačka postala operativno područje za terorizam, ekstremizam i delovanje stranih sila“.
Prema njegovim rečima, obaveštajne službe će zahvaljujući novim zakonskim rešenjima konačno dobiti stvarna ovlašćenja za obavljanje svojih zadataka.
Optužbe da se reformom stvara nova „tajna policija“ Dobrint je odbacio kao besmislene i istorijski neodgovorne, ističući da je cilj izmena zaštita demokratije.
