Stručna konferencija posvećena Velikoj istočnoj krizi i njenim posledicama po Rusiju i Balkan okupila je više od 25 učesnika iz Republike Srpske, Srbije, Crne Gore i Ruske Federacije. Skup je održan na Palama, a u njegovom fokusu bili su istorijske činjenice, naučni pristup i suprotstavljanje istorijskom revizionizmu, prenosi RTRS.
Organizatori konferencije bili su Institut istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Rusko istorijsko društvo. Prethodno je Institut obeležio svoj dan i krsnu slavu – Svetog kralja Milutina.
Direktorka Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu Mirjana Lukić istakla je da je Velika istočna kriza, koja je trajala tri godine, u velikoj meri odredila istorijski tok i prošlost srpskog naroda.
Ona je ukazala na značaj Berlinskog kongresa, na kojem je 1878. godine odlučeno da Bosna i Hercegovina bude stavljena pod upravu Austrougarske.
Lukić je ocenila da je reč o izuzetno važnoj temi o kojoj se mora razgovarati na ozbiljan i naučno utemeljen način.
Naučni sekretar Instituta za slavističke studije Ruske akademije nauka Nikita Gusev naglasio je da uloga Rusije tokom Velike istočne krize podseća na njen širi doprinos oslobađanju balkanskih i drugih bratskih naroda, među kojima je i srpski narod na prostoru BiH.
Prema njegovim rečima, ova tema ukazuje i na istorijsku težnju balkanskih naroda ka slobodi, samostalnom postojanju i nezavisnosti, prenosi RTRS.
Predsednik Upravnog odbora Ruskog istorijskog društva Ruslan Garkujev rekao je da je konferencija deo saradnje dve institucije, koja traje već dve godine.
On je istakao da zajednički organizuju velike konferencije posvećene temama od značaja za istoričare, ali i narode dve zemlje.
