Evropska unija priprema nove mere kojima želi da zaštiti svoju industriju od rastućeg pritiska jeftinog kineskog uvoza, dok analitičari upozoravaju da bi evropska ekonomija mogla da se suoči sa novim „kineskim šokom“, sličnim onom koji je početkom 2000-ih pogodio američku industriju.
U Evropskoj Uniji raste zabrinutost da evropske kompanije gube konkurentnost u odnosu na kineske proizvođače, posebno zbog nižih cena, državnih subvencija i velike zavisnosti evropske privrede od kineskih sirovina i komponenti.
Evropska komisija zato razmatra niz novih trgovinskih i industrijskih mera, uključujući uvođenje dodatnih carina u strateškim sektorima, ograničavanje zavisnosti od kineskih dobavljača i jačanje antidampinških mehanizama.
Pritisak na Brisel dodatno je pojačan nakon što su kineski carinski podaci pokazali da je trgovinski suficit Kine sa EU u prva četiri meseca 2026. godine dostigao 113 milijardi dolara, što je značajan rast u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno, trgovinski deficit Evropske unije sa Kinom tokom 2025. godine dostigao je gotovo 360 milijardi evra.
Prema navodima evropskih medija, jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste obavezivanje evropskih kompanija da ključne komponente nabavljaju od najmanje tri različita dobavljača, kako bi se smanjila zavisnost od jedne zemlje ili jednog proizvođača. Plan podrazumeva da nijedan dobavljač ne može da pokriva više od 30 do 40 odsto ukupne nabavke ključnih delova.
Takve ideje dolaze nakon što je Kina prethodnih godina ograničila izvoz retkih zemnih minerala i pojedinih tehnoloških komponenti važnih za evropsku auto-industriju, zelene tehnologije i sektor odbrane.
Posebna pažnja sada je usmerena i na evropsku hemijsku industriju, koja je pod sve većim pritiskom kineske konkurencije. Uvoz kineskih hemijskih proizvoda u EU porastao je za više od 80 odsto tokom poslednjih pet godina, dok evropske kompanije upozoravaju da bi dodatne trgovinske tenzije mogle izazvati i kineske kontramere.
Evropski komesar za trgovinu Maroš Šefčovič poručio je da će Evropska unija „braniti svako evropsko radno mesto i svaku evropsku kompaniju“ ukoliko proceni da se prema njima vodi nepravedna trgovinska politika.
Istovremeno, Evropska komisija razmatra i dodatne antidampinške i antisubvencijske dažbine za kineske kompanije, ali evropski zvaničnici upozoravaju da su takve istrage spore i administrativno zahtevne, dok broj predmeta ubrzano raste.
Podeljenost među državama članicama dodatno komplikuje situaciju. Dok pojedine zemlje podržavaju čvršći pristup prema Pekingu, druge strahuju od ekonomskih posledica i mogućeg pogoršanja trgovinskih odnosa sa Kinom.
Posebno su osetljivi sektori telekomunikacija i digitalne infrastrukture, gde Evropa pokušava da postepeno smanji prisustvo kineskih kompanija poput Huawei i ZTE u strateškim mrežama i sistemima.
Međutim, evropski operateri upozoravaju da bi zamena kineske opreme evropskim alternativama poput Ericsson i Nokia mogla da košta milijarde evra, dok za sada ne postoji jedinstven plan finansijske pomoći.
Analitičari upozoravaju da Evropa već oseća posledice rastuće zavisnosti od kineske proizvodnje, naročito kada je reč o komponentama i sirovinama, gde pojedini sektori zavise od Kine i do 80 ili 90 odsto.
Predstavnici evropske industrije upozoravaju da bi bez jasne strategije EU mogla da izgubi desetine hiljada radnih mesta i dodatno oslabi sopstvenu proizvodnju, dok Kina nastavlja da jača svoju poziciju na globalnom tržištu.