Šef Pentagona je takođe rekao na samitu odbrane u Singapuru da je „uzbuna“ zbog jačanja kineske vojske, ali kaže da SAD ne traže „nepotrebnu konfrontaciju“.
SAD su u subotu upozorile da su „više nego sposobne“ da obnove rat sa Iranom nakon što je predsednik Donald Tramp rekao da se bilo koji mirovni sporazum mora pridržavati njegovih crvenih linija, uključujući da Teheran nikada neće moći da razvije nuklearno oružje.
Bela kuća je u petak signalizirala Trampu da je blizu odluke o početnom sporazumu, posle nedelja mešovitih signala u slabim pregovorima, iako je Teheran negirao da postoji konačni sporazum o okončanju bliskoistočnog sukoba koji je potresao globalnu ekonomiju.
Tramp je izašao iz situacije u Beloj kući nakon što je proveo više od dva sata sa višim pomoćnicima, ali nije odmah objavio svoju odluku.
U međuvremenu, šef Pentagona Pete Hegseth, dok je prisustvovao velikom azijskom odbrambenom samitu u Singapuru, rekao je u subotu po lokalnom vremenu da Vašington može da ponovo pokrene rat ako želi.
„Naša sposobnost da ponovo započnemo ako je potrebno je (da) smo više nego sposobni, naše zalihe su više nego pogodne za to, kako tamo tako i širom sveta zbog načina na koji balansiramo izuzetnu i bogatiju municiju“, rekao je on.
To je ponovilo američku Centralnu komandu, koja je na Ks objavila da američke snage „ostaju prisutne i budne širom regiona“.
Napori da se postigne dogovor uz posredovanje Pakistana dovedeni su u pitanje ove nedelje američkim udarima na južnu iransku luku Bandar Abas, uz uzvratnu vatru iz Irana.
Ipak, diplomatija je nastavila da uključuje paralelni proces za zaustavljanje borbi u Libanu – za koji je Iran insistirao da bude uključen u bilo kakav formalni završetak rata i gde je izraelski premijer Benjamin Netanjahu najavio da su izraelske snage napredovale dalje čak i kada su se vojne delegacije obe nacije sastale u Pentagonu u Vašingtonu.
Dve nedelje nakon Trampovog sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom u Pekingu, Hegset je takođe rekao da postoji „pravedna uzbuna“ zbog jačanja vojske Pekinga, ali su SAD tražile „respektabilnu“ regionalnu ravnotežu.
Njegov glavni govor na odbrambenom samitu Shangri-La dijaloga, koji okuplja najviše odbrambene zvaničnike i stručnjake iz oko 45 zemalja, bio je u suprotnosti sa njegovim oštro konfrontirajućim primedbama o Kini na prošlogodišnjem događaju.
Za razliku od Pekinga, koji je drugu godinu zaredom poslao panel vojnih stručnjaka i naučnika umesto ministra odbrane Dong Juna, Hegset predvodi veliku američku delegaciju na događaj koji pruža šanse i za otvorenu debatu i za diplomatiju iza zatvorenih vrata.
„Kada danas pogledamo širom regiona, postoji opravdana uzbuna u vezi sa istorijskim jačanjem kineske vojske i širenjem njenih vojnih aktivnosti u regionu i šire“, rekao je Hegset.
Vašington ne traži „nepotrebnu konfrontaciju u regionu“, rekao je, već „stvarno stabilnu ravnotežu [u Aziji] koja funkcioniše kako za Amerikance, tako i za naše saveznike“.
To znači „povoljan, ali trajan odnos snaga u kojem nijedna država, uključujući Kinu, ne može nametnuti svoju hegemoniju i staviti u pitanje bezbednost ili prosperitet naše nacije i naših saveznika“, dodao je on.
On je rekao da su SAD tražile „poštovanje“ i „u dobroj veri“ angažman sa Pekingom, dodajući: „Voleo bih da je moj kolega ovde na ovoj konferenciji, ali radujem se drugim opcijama kada možemo da se ukrstimo“.
Tramp je u Pekingu razgovarao o „fantastičnim“ trgovinskim sporazumima, ali je izneo nekoliko detalja i kasnije sugerisao da bi Vašington mogao da iskoristi svoju prodaju oružja Tajvanu sa samoupravom kao moneta za pregovaranje sa Pekingom.
Nije bilo „promene“ u stavu Vašingtona prema Tajvanu, ali „svaka odluka o budućoj prodaji oružja na Tajvanu… će biti na” predsedniku SAD, rekao je Hegset.
Analitičari kažu da Dongov nedolazak odražava samopouzdanje Pekinga kao uspostavljene sile sa malo sklonosti da javno odgovara za svoje asertivne poteze u regionu.
Ali neki tvrde da Kina takođe rizikuje da nema višeg kreatora politike ako se pojave dva velika bezbednosna pitanja: ponovno otvaranje Ormuškog moreuza i polaganje prava Pekinga na Tajvan.