Odluka Vlade Federacije Bosne i Hercegovine da dodeli 22 miliona konvertibilnih maraka podsticaja privatnim kompanijama izazvala je polemike u javnosti, posebno zbog činjenice da su među najvećim korisnicima državne pomoći firme koje godinama ostvaruju višemilionsku dobit.
Prema podacima koje je objavio „Dnevni avaz“, subvencije su dobile 368 kompanija, dok su pojedinačni iznosi dostizali i do 200.000 KM. Na listi korisnika našlo se ukupno 146 firmi u okviru programa „Jačanje konkurentnosti MSP“, a značajan deo sredstava otišao je preduzećima koja već posluju veoma uspešno.
Među kompanijama koje su dobile maksimalnih 200.000 KM nalazi se i „iForm“ iz Širokog Brijega, koja je poslednjih godina beležila profit između četiri i pet miliona KM godišnje. Isti iznos dodeljen je i kompaniji „Industrija mesa Semić“ iz Visokog, čija se godišnja dobit kreće između dva i tri i po miliona maraka. Na listi su i „Zada Pharmaceuticals“ iz Lukavca, kao i mostarski „Bossin“, koji takođe ostvaruju značajne profite.
Dodatne dileme izazvala je odluka da se subvencija od 200.000 KM odobri i sarajevskoj kompaniji „DINAM“, čiji su računi, prema podacima poslovnih registara, duže vreme u blokadi.
Program sprovodi Federalno ministarstvo razvoja, preduzetništva i obrta, a sredstva su dodeljivana na osnovu javnog poziva. Međutim, pojedini ekonomisti i privredni stručnjaci smatraju da su kriterijumi bili previše široko definisani, što je omogućilo da sredstva dobiju i firme kojima državna pomoć nije neophodna.
Podsticaji su bili namenjeni kompanijama koje ulažu u novu opremu, proizvodne kapacitete, digitalizaciju poslovanja ili uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta. Kritičari ocenjuju da takvi uslovi praktično obuhvataju redovne poslovne aktivnosti velikog broja preduzeća, pa se postavlja pitanje da li je novac usmeren tamo gde je najpotrebniji.
Posebno se problematičnim smatra činjenica da se raspodela grantova odvija u trenutku kada se Federacija BiH dodatno zadužuje. Vlada je nedavno izašla na međunarodno tržište kapitala emisijom evroobveznica vrednih 1,6 milijardi KM, što je otvorilo raspravu o prioritetima u trošenju javnog novca.
Kritičari smatraju da bi sredstva trebalo usmeravati ka infrastrukturnim projektima, reformama poreskog sistema i smanjenju opterećenja na rad, umesto ka subvencionisanju kompanija koje već ostvaruju visoke profite. Sa druge strane, zagovornici ovakvih mera ističu da država treba da podrži i uspešne izvoznike i kompanije koje doprinose ekonomskom rastu i zapošljavanju.
Rasprava o opravdanosti ovakve raspodele sredstava verovatno će se nastaviti, dok javnost očekuje detaljnija objašnjenja o kriterijumima po kojima su pojedine kompanije dobile državnu pomoć.