Do 2030. oko 300 miliona ljudi moglo bi redovno da koristi AI agente za kupovinu, dok bi svaki deseti korisnik mogao da im prepusti i plaćanje.
AI će proveravati da li proizvodi zaista ispunjavaju obećanja. Druga velika promena mogla bi da bude automatska provera tvrdnji proizvođača i trgovaca.
AI agent bi pre kupovine mogao da analizira karakteristike proizvoda, cenu, iskustva korisnika, održivost, uslove garancije i druge dostupne podatke.
Forbes smatra da bi takva tehnologija mogla znatno da oteža kompanijama da se predstavljaju kao društveno ili ekološki odgovorne ukoliko za takve tvrdnje ne postoje proverljivi dokazi „Uspešni će biti trgovci čije deklarisane vrednosti izdrže takvu proveru“, navodi ona.
Mreže agenata tražiće najbolju ponudu
Kupovinu u budućnosti možda neće obavljati samo jedan AI agent. Mastercardovo istraživanje predviđa mogućnost razvoja čitavih mreža specijalizovanih agenata koji bi međusobno sarađivali.
Jedan bi mogao da prati cenu proizvoda, drugi troškove dostave i održavanja, treći ekološke standarde, a četvrti istoriju i potrebe korisnika. Na osnovu svih tih informacija sistem bi donosio odluku o tome koja ponuda najbolje odgovara kriterijumima koje je postavio kupac.
AI bi mogao da poznaje naše navike i programe lojalnosti
Do kraja decenije digitalni identitet potrošača mogao bi da prati korisnika između različitih platformi i uređaja.
To bi, prema prognozama, moglo da obuhvati programe lojalnosti, istoriju kupovine, preferencije i druge podatke koje korisnik odluči da podeli.
AI agent bi tako mogao da zastupa kupca bez obzira na to da li se kupovina obavlja preko internet pretraživača, aplikacije, glasovnog asistenta ili nekog budućeg uređaja.
Ključno pitanje pritom ostaje kontrola nad podacima i ovlašćenjima koja korisnik daje agentu.
AI bi mogao da postane poput električne energije prisutan, ali neprimetan
Švedski futurista Magnus Lindkvist smatra da će dugoročno najveća promena biti upravo to što ćemo prestati da primećujemo da koristimo veštačku inteligenciju.
„I struja je prošla isti put. Ono što je nekada bilo spektakl postalo je infrastruktura. Verovatno će isto biti i sa AI-jem“, ocenio je Lindkvist.
AI bi, prema njegovim rečima, mogao da preuzme veliki deo rutinskih poslova da prati potrošnju, poredi ponude, otkriva nepotrebne troškove i automatski obavlja određene kupovine.
Ipak, smatra da će korisnici takav sistem prihvatiti samo ukoliko zadrže kontrolu nad odlukama i mogu precizno da odrede šta AI sme da radi u njihovo ime.
U Srbiji 34,2 miliona internet kupovina za tri meseca
Promene bi mogle da budu posebno značajne i za Srbiju, gde elektronska trgovina nastavlja da raste.
Prema podacima Narodne banke Srbije navedenim u istraživanju, tokom drugog kvartala 2026. godine zabeleženo je 34,2 miliona internet kupovina karticama i elektronskim novcem, što predstavlja rast od 28,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Istraživanja o navikama domaćih potrošača pokazuju i da je skoro 80 odsto građana koristilo neki oblik AI pomoći prilikom kupovine, dok 90 odsto smatra da takvi alati mogu da učine internet kupovinu bržom i jednostavnijom.
Međutim, spremnost da se AI-ju prepusti savetovanje i pretraga proizvoda znatno je veća od spremnosti da mu se dozvoli samostalno raspolaganje novcem.
Čak 79 odsto ispitanika smatra da bi AI u budućnosti mogao da ima značajnu ulogu u zaštiti potrošača od prevara, ali poverenje opada kada veštačka inteligencija treba samostalno da izvrši transakciju.
To bi mogla da bude i jedna od najvećih prepreka razvoju agentske trgovine – potrošači žele praktičnost koju donosi automatizacija, ali istovremeno žele da zadrže konačnu kontrolu nad svojim novcem.
Upravo zato bi pristanak korisnika, kontrola podataka i jasno definisana ograničenja AI agenata mogli da budu ključni za način na koji će izgledati internet kupovina do kraja ove decenije.
