Veštačka inteligencija mogla bi u budućnosti da preuzme deo poslova koje danas obavljaju ljudi, ali pitanje je koliko daleko ta promena zaista može da ide.
Dok pojedini stručnjaci upozoravaju da bi AI mogla da ugrozi veliki broj radnih mesta, druga istraživanja pokazuju da bi mnogi zaposleni koji su dobili otkaz zbog uvođenja ove tehnologije mogli ponovo da budu angažovani.
Stručnjakinja za primenu veštačke inteligencije Milena Šović smatra da nije realno očekivati da će AI zameniti gotovo sva zanimanja. Posebno su ugroženi poslovi koji se zasnivaju na ponavljajućim zadacima, dok zanimanja koja zahtevaju donošenje odluka, odgovornost i ljudski kontakt ostaju teško zamenljiva.
„Kada je reč o etici i složenim odlukama, veštačka inteligencija ne može da zameni čoveka. Isto važi i za poslove koji zahtevaju fizičko prisustvo, empatiju i razumevanje ljudi, poput lekara, nastavnika ili negovatelja“, navodi Šović.
Ona ističe da AI može da bude koristan alat u mnogim oblastima, ali da postoje granice njenih mogućnosti. Veštačka inteligencija može da obradi informacije, napiše tekst ili pomogne u analizi podataka, ali ne može u potpunosti da zameni ljudsku procenu, iskustvo i sposobnost da razume širi kontekst.
Prema njenim rečima, pojedine kompanije su možda previše brzo poverovale da mogu jednostavno da zamene zaposlene veštačkom inteligencijom. Međutim, praksa je pokazala da tehnologija često ne može samostalno da obavlja složene poslove, zbog čega su neki poslodavci morali da vrate deo radnika.
Šović smatra da otpuštanja koja se povezuju sa AI nisu uvek posledica same tehnologije, već da iza njih ponekad stoje i poslovni interesi poput smanjenja troškova ili promene organizacije rada.
Budućnost tržišta rada zato verovatno neće izgledati kao potpuna zamena ljudi mašinama, već kao period u kojem će se način rada menjati kroz saradnju čoveka i veštačke inteligencije.
