Svako četvrto dete u Crnoj Gori nalazi se u riziku od siromaštva, pa početak nove školske godine za brojne porodice predstavlja mnogo više od kupovine udžbenika, roditelji teško obezbeđuju odeću, obuću, školski pribor i novac za užinu, dok istovremeno moraju da razmišljaju o računima i pripremama za zimu, piše podgorički „Dan“.
Brojne crnogorske porodice nemaju dovoljno novca da bez pomoći premoste period od jedne plate ili socijalnog primanja do drugog. Poseban finansijski i psihološki pritisak predstavlja početak školske godine, kada se, pored udžbenika, pojavljuju brojni dodatni troškovi.
Situaciju dodatno otežava to što početak školske godine dolazi uoči jeseni i zime, kada porodice moraju da obezbede ogrev, zimnicu, topliju odeću i obuću, ali i da podmire redovne troškove života.
Posebno težak položaj imaju višečlane porodice koje žive od socijalnih primanja. Kako navodi „Dan“, petočlana porodica koja prima materijalno obezbeđenje od oko 190 evra teško može da pokrije i najosnovnije potrebe.
„Ne znam kako ću pripremiti decu za školu. Imam tri đaka i primanje od oko 150 evra. Samohrana sam majka. Sreća moja, nisam podstanar. Od čega da im kupim odeću i obuću? Udžbenike imamo. Treba živeti mesec od 150 evra, od toga plaćam hranu, struju, vodu“, ispričala je za „Dan“ jedna korisnica socijalne pomoći iz Podgorice.
Kako je navela, bez pomoći roditelja ne bi mogla da sastavi kraj sa krajem.
Besplatni udžbenici nisu dovoljni
Predsednica Fondacije Banka hrane Marina Medojević upozorava da početak školske godine za socijalno ugrožene porodice predstavlja ozbiljan finansijski i psihološki izazov.
Besplatni udžbenici za osnovce, prema njenim rečima, predstavljaju značajnu pomoć, ali ne rešavaju sve troškove koje školovanje dece podrazumeva.
Pored udžbenika, roditelji moraju da obezbede školski pribor, sveske, rančeve, obuću i odeću, opremu za fizičko vaspitanje i sport, kao i novac za vannastavne aktivnosti, izlete i druge školske obaveze.
„Za porodice koje jedva podmiruju hranu, račune i troškove stanovanja, svaki od ovih izdataka predstavlja problem“, ocenila je Medojević.
Ona dodaje da je problem posebno izražen kod nezaposlenih, jednoroditeljskih i višečlanih porodica.
Više od trećine dece ugroženo rizikom od siromaštva ili socijalne isključenosti
Medojević posebno upozorava na podatke prema kojima je više od četvrtine dece u Crnoj Gori u riziku od siromaštva, dok je prema pokazateljima rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti ugroženo oko 35 odsto dece.
„Iza ovih procenata nalaze se konkretna deca koja u školu dolaze loše prehranjena, sa neadekvatnom obućom, bez kompletnog pribora ili bez mogućnosti da učestvuju u aktivnostima koje su njihovim vršnjacima dostupne“, rekla je Medojević.
Ona ističe da dodatni problem predstavlja nedostatak preciznih podataka o tome koliko dece i porodica nije u mogućnosti da obezbedi osnovne školske potrebe.
Prema njenim rečima, to pokazuje da ova oblast još nije dovoljno prepoznata u okviru socijalne politike.
Sve više građana se zadužuje za osnovne potrebe
Banka hrane upozorava i na još jedan trend, sve češće korišćenje kredita za pokrivanje osnovnih životnih troškova.
„Ako se nenamenski krediti koriste za hranu, račune, lekove, školovanje dece i druge osnovne potrebe, to nije znak ekonomskog napretka, već upozorenje da deo građana više nema dovoljno vlastitih prihoda za dostojan život“, istakla je Medojević.
Za siromašne porodice tako početak školske godine postaje dodatno finansijsko opterećenje, dok se istovremeno od njih očekuje da deci obezbede iste uslove za školovanje kao i porodice sa znatno većim prihodima.
Problem, kako upozoravaju iz Banke hrane, zato nije samo u tome da li dete ima udžbenike, već da li ima mogućnost da u školu ide adekvatno obučeno, sito i opremljeno za ravnopravno učešće u obrazovanju i školskim aktivnostima.
