Tajvan i ljudska prava predstavljaju „crvene linije” za Kinu koje se ne smeju preći, upozorio je u sredu kineski ambasador u SAD, zauzimajući čvrst stav uoči samita lidera koji se ove nedelje održava u Vašingtonu.
Kineski predsednik Si Đinping posetiće Vašington radi samita sa predsednikom Donaldom Trampom, dok obe strane nastoje da unesu stabilnost u odnose opterećene nesuglasicama oko niza pitanja – od trgovine do Tajvana.
U tekstu objavljenom u „Ženmin žibau” (People’s Daily), zvaničnom glasilu vladajuće Komunističke partije, na dan kada je Si trebalo da krene na put, ambasador Sje Feng je naveo da rešavanje razlika zavisi od dobre volje i da bi SAD trebalo da prestanu sa „izmišljanjem izgovora” – poput nacionalne bezbednosti, ekonomskih neravnoteža i prinudnog rada – kako bi pokušale da obuzdaju Kinu.
Kada Kina i SAD sarađuju, obe strane imaju koristi, ali kada su u sukobu, obe trpe štetu, dodao je on.
„Suverenitet, bezbednost i razvojni interesi Kine ne smeju biti ugroženi, a četiri ’crvene linije’ – pitanje Tajvana, demokratija i ljudska prava, putevi i sistemi razvoja, kao i pravo na razvoj – ne smeju biti dovedeni u pitanje”, rekao je Sje.
„Kina je posvećena mirnom razvoju i nada se da će se i SAD kretati u tom pravcu.”
Kina smatra Tajvan, koji ima demokratski izabranu vlast, svojom teritorijom, uprkos protivljenju vlade u Tajpeju.
TENZIJE OKO TAJVANA
SAD su najvažniji dobavljač oružja i međunarodni saveznik Tajvana, a Kina je više puta zahtevala obustavu prodaje oružja tom ostrvu.
Nakon samita sa Sijem u Pekingu u maju, Tramp je izjavio da je odložio realizaciju novog paketa naoružanja vrednog oko 14 milijardi dolara, opisujući taj potez kao „veoma dobar pregovarački adut”.
Visoki zvaničnik tajvanskih bezbednosnih službi rekao je novinarima da Peking svako odlaganje isporuke američkog oružja vidi kao direktan način da se uspori jačanje vojnih kapaciteta Tajvana, čime se Kini ostavlja više prostora za pojačavanje pritiska u regionu oko Tajvana, Japana i Filipina.
Kina bi mogla da iskoristi paket podsticajnih mera – uključujući kupovinu američke robe ili gestove vezane za tenzije na Bliskom istoku – kako bi ubedila Trampa da bi smanjenje američkog vojnog prisustva u regionu moglo da obezbedi širu saradnju Pekinga, rekao je taj zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman. Kineska vojska je značajno povećala broj brodova mornarice, obalske straže i istraživačkih plovila oko Tajvana, kao i u Južnom i Istočnom kineskom moru, prikupljajući pritom podatke – na primer o podmorskim kablovima – koji bi mogli biti od koristi u slučaju rata, izjavio je zvaničnik.
Ministarstvo odbrane Kine nije odgovorilo na zahteve za komentar.
Ministarstvo spoljnih poslova Kine ponovo je izrazilo svoje „odlučno protivljenje” prodaji američkog oružja, navodeći da je pitanje Tajvana „suština suštinskih interesa” te zemlje i politički temelj kinesko-američkih odnosa.
Kina se nikada nije odrekla upotrebe sile kako bi stavila Tajvan pod svoju kontrolu, iako ističe da bi više volela „mirno ujedinjenje”.
U Pekingu, portparol Kancelarije za poslove sa Tajvanom izjavio je da upravo Tajvan „namerno” eskalira sukob.
„Smišljanje planova za nezavisnost glavni je uzrok narušavanja mira i stabilnosti u Tajvanskom moreuzu i podrivanja statusa kvoa”, rekla je portparolka Džu Fengljen.
