Bakar je jedan od metala koji su ove godine privukli najveću pažnju investitora, a rast njegove cene mogao bi da se nastavi i u narednom periodu. Njegova vrednost je od početka 2026. godine porasla oko 15 odsto, dok se na Londonskoj berzi metala trenutno trguje iznad 14.300 dolara po toni.
Iza snažnog rasta cene nalazi se sve veća potreba za bakrom u brojnim industrijama. Ovaj metal je ključan za razvoj elektroenergetskih mreža, proizvodnju električnih vozila, obnovljive izvore energije, ali i izgradnju data centara koji podržavaju ubrzani razvoj veštačke inteligencije.
Pritisak na tržište mogao bi dodatno da poraste u narednim decenijama. Analitičari S&P Globala procenjuju da će globalna potražnja za bakrom do 2040. godine porasti za oko 50 odsto – sa 28 miliona tona prošle godine na približno 42 miliona metričkih tona.
Istovremeno, proizvodnja teško prati rast potražnje. Prema istoj analizi, svetsko tržište bi do 2040. godine moglo da se suoči sa manjkom od čak 10 miliona metričkih tona bakra, zbog ograničenih mogućnosti povećanja proizvodnje i ubrzanog rasta potrošnje.
Takva procena dodatno podstiče interesovanje investitora za bakar. Međutim, ulaganje ne mora da podrazumeva fizičku kupovinu metala ili izbor pojedinačne rudarske kompanije.
Jon Lapp, osnivač i finansijski planer kompanije Haven Financial Advisors, smatra da bi bakar mogao da čini između jedan i tri odsto investicionog portfelja, dok bi ulagači spremniji na veći rizik mogli da izdvoje do pet odsto.
Kako ulagati u bakar?
Jedna od mogućnosti je kupovina fizičkog bakra, ali takav pristup nosi brojne praktične probleme. Za razliku od zlata i srebra, bakar ima znatno manju vrednost u odnosu na težinu, pa veće količine zahtevaju prostor za skladištenje, osiguranje i dodatne mere bezbednosti.
Osim toga, tržište fizičkog bakra za male investitore nije naročito razvijeno, zbog čega razlika između kupovne i prodajne cene može biti velika, a pronalaženje pouzdanog kupca otežano.
Zbog toga se investitori mogu odlučiti za fondove koji prate cenu bakra. Jedan od primera je United States Copper Index Fund, odnosno ETF sa oznakom CPER, koji ulaže u fjučerse na bakar.
Fond prati kretanje cene ove sirovine i relativno je likvidan, sa oko 750 miliona dolara imovine. Od početka godine njegova vrednost porasla je oko 14 odsto.
Ipak, ulaganje preko fjučerskih fondova nosi dodatne rizike. Pošto ugovori imaju rok dospeća, fond mora periodično da zatvara postojeće i otvara nove pozicije. U zavisnosti od strukture tržišta, takvo „rolovanje“ može povećati troškove i dovesti do toga da prinos fonda odstupa od kretanja spot cene bakra.
CPER je organizovan i kao komanditno partnerstvo za trgovinu sirovinama, zbog čega američki investitori dobijaju poreski obrazac Schedule K-1, što dodatno komplikuje poreske obaveze.
Lapp smatra da bi ovakav fond trebalo posmatrati prvenstveno kao taktičku investiciju, a ne kao trajnu komponentu portfelja. On preporučuje postepeno ulaganje i unapred definisana pravila za rebalans.
„Ukoliko pozicija značajno premaši svoj ciljani udeo, delimično je zatvorite i realizujte dobit, umesto da dopustite da preuzme dominantnu ulogu u portfelju“, rekao je Lapp.
Prilikom izbora ETF-a koji pruža izloženost bakru, investitori bi trebalo da obrate pažnju na vrstu imovine koju fond poseduje, obim trgovanja, naknade, rizike povezane sa zemljama u kojima posluju kompanije iz sektora, koncentraciju ulaganja i poreski tretman.
Prema Džejsonu Kacu, izvršnom direktoru i višem menadžeru portfelja u UBS Financial Services, svi ovi faktori mogu značajno uticati na konačan rezultat ulaganja.
