Dunav ima potencijal da postane velika „vodena baterija“ Srbije, dok bi planirana reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 mogla da bude jedan od ključnih oslonaca domaćeg elektroenergetskog sistema, izjavio je potpredsednik i generalni menadžer kompanije Bechtel Corporation za Balkan Džoš Bejker.
Govoreći na forumu „Danube Future Forum“ u Aero klubu u Beogradu, Bejker je istakao da je reč o izuzetno složenom infrastrukturnom projektu, za čiju će realizaciju biti važna razmena stručnog znanja i iskustava između Srbije i Sjedinjenih Američkih Država.
„Mnoge zemlje širom sveta teže energetskoj sigurnosti i SAD se po tome ne razlikuju, jer naši timovi rade širom sveta na različitim projektima kako bi kupcima isporučili kritičnu infrastrukturu i obezbedili tu energetsku sigurnost“, rekao je Bejker.
Đerdap 3 kao oslonac energetske stabilnosti
Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković ocenio je da Dunav već ima izuzetno važnu ulogu u energetskom sistemu zemlje, pre svega zahvaljujući hidroelektranama Đerdap 1 i Đerdap 2.
Prema njegovim rečima, značaj ove reke ne ograničava se samo na proizvodnju električne energije, već obuhvata i rečni transport i upravljanje vodnim resursima.
„Dunav predstavlja hidrološki, transportni i energetski sistem. To je suština Dunava i njegovog značaja za region“, istakao je Živković.
On je naglasio da razvoj solarnih i vetroelektrana zahteva dodatne kapacitete za skladištenje energije i balansiranje elektroenergetskog sistema.
„Sunce u ovom regionu i vetar svakako jesu potencijali, ali nam je potreban i mehanizam za balansiranje kako bismo osigurali stabilnost, pouzdanost i sigurnost snabdevanja energijom“, rekao je Živković.
Dodao je da bi Đerdap 3 mogao da doprinese energetskoj stabilnosti ne samo Srbije već i šireg regiona, uključujući Bugarsku i Rumuniju.
Kako će funkcionisati „vodena baterija“?
Reverzibilna hidroelektrana Đerdap 3 zamišljena je kao veliki sistem za skladištenje električne energije.
Kada je proizvodnja električne energije veća od potrošnje, višak struje koristi se za pumpanje vode u akumulaciju na višoj nadmorskoj visini.
U periodima povećane potražnje, voda se ispušta kroz turbine, čime se ponovo proizvodi električna energija.
Takav sistem omogućava skladištenje viškova energije, naročito iz solarnih i vetroelektrana, i njihovo korišćenje kada proizvodnja iz obnovljivih izvora nije dovoljna.
Prema ranijim najavama, projektovani kapacitet Đerdapa 3 mogao bi da dostigne 2.400 megavata, što bi ga svrstalo među najveća evropska postrojenja te vrste.
Završetak prve faze projekta planiran je do 2036. godine.
Saradnja Srbije, SAD i Rumunije
Projekat Đerdap 3 razvija se u okviru nastojanja Srbije da unapredi energetsku infrastrukturu i poveća kapacitete za skladištenje električne energije.
Vlada Srbije je 9. jula usvojila zaključak kojim se utvrđuje osnova za zaključivanje memoranduma o razumevanju sa Rumunijom, radi razmene informacija i procene mogućnosti razvoja i izgradnje ove hidroelektrane na teritoriji Srbije.
Javni poziv za projekat raspisan je na osnovu Sporazuma o strateškoj saradnji Srbije i Sjedinjenih Američkih Država u oblasti energetike, a rok za prijave istekao je 25. juna.
Bejker je podsetio da kompanija Bechtel ima dugogodišnje iskustvo u realizaciji infrastrukturnih projekata na Balkanu.
Prema njegovim rečima, kompanija je kroz programe obuke doprinela stručnom usavršavanju više hiljada građana Srbije, a ostvarena je i saradnja sa Građevinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu.
„Imamo partnerstvo sa Građevinskim fakultetom u Beogradu i na to smo zaista ponosni“, naveo je Bejker.
Dunav kao buduće energetsko čvorište regiona
Živković je ocenio da bi realizacija Đerdapa 3 mogla značajno da promeni ulogu Dunava u energetskom sistemu jugoistočne Evrope.
Prema njegovim rečima, nova hidroelektrana ne bi služila samo za proizvodnju i skladištenje električne energije, već bi omogućila i veću integraciju obnovljivih izvora u regionalne elektroenergetske mreže.
„Dunav neće biti samo energetsko čvorište sa tolikim kapacitetom proizvodnje, već i ozbiljan izvor električne energije koji može da zadovolji potrebe budućeg razvoja obnovljivih izvora u istočnom delu Evrope“, poručio je Živković.
Iako je projekat još u pripremnoj fazi, najavljeni kapaciteti ukazuju na njegov potencijalni značaj za dugoročnu energetsku sigurnost Srbije i stabilnost snabdevanja električnom energijom u regionu.
