Banke sa sedištem u Velikoj Britaniji najveći su evropski finansijeri globalne industrije uglja, pokazuje istraživanje nemačke organizacije Urgewald.
Od klimatske konferencije COP26 u Glazgovu 2021. godine britanske banke obezbedile su oko 8,3 milijarde dolara za kompanije povezane sa ugljem, znatno više od banaka iz Nemačke i Francuske.
Prema istraživanju koje prenosi Gardijan, nemačke banke su u istom periodu obezbedile oko 4,9 milijardi dolara, dok je finansiranje francuskih banaka iznosilo približno 3,4 milijarde dolara.
Podaci su posebno značajni jer je upravo na COP26 u Glazgovu postepeno smanjivanje korišćenja uglja postavljeno kao jedan od ključnih elemenata globalnih napora za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Barclays i HSBC prednjače
Najveći deo britanskog finansiranja povezuje se sa bankama Barclays i HSBC, koje su, prema istraživanju, između 2022. i 2025. povećale finansiranje kompanija povezanih sa industrijom uglja.
Kod Barclays-a je iznos porastao za oko 34 odsto – sa približno 1,2 milijarde dolara 2022. na 1,6 milijardi dolara 2025. godine.
Kod HSBC-a je rast bio još izraženiji. Finansiranje je, prema metodologiji Urgewalda, više nego udvostručeno – sa oko 200 miliona na 414 miliona dolara.
Direktorka Urgewalda Hefa Šuking ocenila je da bi dve banke trebalo da objasne zbog čega se njihovo finansiranje kreće u suprotnom smeru od trenda koji je zabeležen u ostatku Evrope.
Banke osporavaju način na koji se tumače podaci
HSBC je odgovorio da ostaje posvećen postepenom ukidanju finansiranja termoelektrana na ugalj i eksploatacije termalnog uglja do 2030. godine u EU i zemljama OECD-a, odnosno do 2040. na ostalim tržištima.
Iz banke navode i da su emisije povezane sa njenim finansiranjem eksploatacije termalnog uglja između 2020. i 2024. smanjene za 94 odsto, dok je finansijska izloženost tom sektoru pala sa približno milijardu na oko 500 miliona dolara.
Barclays je, sa druge strane, naglasio da su mnoge kompanije obuhvaćene istraživanjem diverzifikovane energetske ili rudarske kompanije, odnosno da ugalj nije njihova jedina delatnost.
Banka navodi da ne finansira kompanije koje više od 30 odsto prihoda ostvaruju eksploatacijom termalnog uglja ili proizvodnjom električne energije iz tog energenta. Istovremeno tvrdi da finansiranje energetskog sektora omogućava zadovoljavanje trenutnih potreba za energijom, ali i ulaganje u širenje kapaciteta čiste energije.
Globalno oko 117 milijardi dolara godišnje
Izveštaj Urgewalda zasnovan je na praćenju poslovanja 744 komercijalne banke širom sveta.
Organizacija pod finansiranjem uglja računa kredite i garantovanje pri izdavanju hartija od vrednosti kompanijama uključenim u različite delove industrije – od rudnika i proizvodnje električne energije do logistike, istraživanja i trgovine.
Na globalnom nivou nije zabeležen značajniji pad. Između 2022. i 2025. bankarsko finansiranje sektora uglja ostalo je na prosečnom nivou od oko 117 milijardi dolara godišnje.
Podaci tako pokazuju da, uprkos klimatskim obećanjima i planovima za energetsku tranziciju, veliki deo svetskog finansijskog sektora i dalje obezbeđuje značajna sredstva kompanijama koje posluju sa ugljem.
