Bugarska nastavlja ubrzano da razvija baterijske sisteme za skladištenje električne energije, čija je ukupna operativna snaga dostigla 6,23 gigavata. Za manje od šest meseci gotovo je udvostručena, čime je zemlja dodatno ojačala svoju poziciju među vodećim tržištima u ovoj oblasti, posebno kada se obim instaliranih sistema uporedi sa veličinom njene elektroenergetske mreže i privrede.
Prema podacima bugarskog operatora prenosnog sistema ESO, koje prenosi Capital, snaga priključenih baterijskih postrojenja povećana je sa 3,4 gigavata pred kraj maja na 5,4 gigavata sredinom avgusta, a potom na 6,23 gigavata. To predstavlja rast od približno 83 odsto u odnosu na majski nivo.
Razvoj baterijskih skladišta odvija se čak brže od širenja solarnih elektrana, iako je i taj segment bugarske energetike prethodnih godina beležio snažnu ekspanziju.
Sve više sistema može da isporučuje struju četiri sata
Aktivna baterijska postrojenja u Bugarskoj raspolažu kapacitetom za skladištenje više od 19 gigavat-sati električne energije. U odnosu na njihovu ukupnu snagu, to odgovara prosečnom trajanju pražnjenja dužem od tri sata pri punom opterećenju.
Dok snaga izražena u gigavatima pokazuje koliko električne energije sistemi mogu da predaju mreži u određenom trenutku, kapacitet u gigavat-satima govori koliko energije mogu da sačuvaju. Rast oba pokazatelja omogućava baterijama da imaju sve značajniju ulogu u pokrivanju perioda povećane potrošnje i slabije proizvodnje.
Na produžavanje vremena rada utiče sve veći broj četvorosatnih sistema, koji postepeno potiskuju ranije zastupljene dvosatne instalacije. Registrovan je i projekat postrojenja predviđenog za petosatni rad.
Instalisana snaga solarnih elektrana u Bugarskoj dostigla je 7,3 gigavata, pa snaga baterijskih sistema sada odgovara približno 85 odsto tog iznosa. Taj odnos pokazuje razmere razvoja skladišta u odnosu na solarni sektor, ali ne znači da baterije mogu da uskladište 85 odsto ukupne solarne proizvodnje.
Dolazak zime menja način punjenja baterija
Sa približavanjem zime i promenljivijom proizvodnjom solarnih elektrana, promenio se i režim rada baterijskih postrojenja. Prema navodima Capitala, sve je izraženije noćno punjenje, dok dnevna proizvodnja iz fotonaponskih sistema postaje manje pouzdana.
U periodu od 1. do 25. oktobra baterije su, prema računici tog medija, dnevno preuzimale iz mreže prosečno 19,9 gigavat-sati, a isporučivale oko 18 gigavat-sati električne energije.
Istovremeno se menjaju i uslovi za investitore. Nakon završenih programa državne podrške, novi projekti oslanjaju se na komercijalno finansiranje i prihode ostvarene na tržištu. Na njega sada ulaze u okolnostima znatno veće konkurencije, jer je broj aktivnih skladišta za kratko vreme snažno porastao.
Veći značaj za regionalno snabdevanje
Bugarska baterijska postrojenja imala su značajnu ulogu u održavanju stabilnosti regionalnog elektroenergetskog sistema tokom ovogodišnjih toplotnih talasa i suša, navodi se u tekstu. Njihov razvoj prati i povećanje neto izvoza električne energije iz zemlje.
Veća dostupnost baterijskih skladišta ipak nije dovela do opšteg pada veleprodajnih cena struje. One su ostale visoke u Bugarskoj, većem delu Jugoistočne Evrope i Mađarskoj, ali su, prema navodima iz teksta, ublaženi najizraženiji cenovni skokovi i razlike između pojedinih delova dana.
Potrebu za fleksibilnim izvorima snabdevanja dodatno povećavaju zastoji u radu velikih elektrana. U tekstu se navodi da je rumunska nuklearna elektrana Černavoda van pogona od avgusta, dok je jedan od dva reaktora bugarskog Kozloduja na održavanju od 8. oktobra, uz planirani povratak u rad pred kraj novembra.
U susednim zemljama, pre svega Grčkoj i Rumuniji, takođe se ubrzava izgradnja baterijskih postrojenja. Njihovo širenje prati potrebu da se rastuća proizvodnja iz obnovljivih izvora bolje uskladi sa potrošnjom.
Razmere bugarskog razvoja posebno su vidljive kada se snaga baterija uporedi sa maksimalnim opterećenjem mreže. Prema poređenju iz prenetog teksta, taj odnos u Bugarskoj dostiže približno 85 odsto, naspram 17 odsto u Teksasu i Velikoj Britaniji, 23 odsto u Australiji i 33 odsto u Kaliforniji. Takav nivo dostignut je svega dve godine nakon puštanja prvih baterijskih sistema u rad.
