Ideja da bi veštačka inteligencija mogla da omogući univerzalni prihod, odnosno svojevrsne „plate bez rada“, sve češće se pojavljuje u raspravama o budućnosti tržišta rada.
Među zagovornicima takvog modela nalaze se tehnološki preduzetnici, ekonomisti i pojedini političari koji smatraju da bi AI mogao značajno da promeni način raspodele bogatstva.
Rasprava o uticaju veštačke inteligencije na zapošljavanje dobila je novi podsticaj nakon što je preduzetnik i osnivač instituta MOSAIC AI Policy Institute, Danijel Šrajber predstavio model univerzalnog visokog prihoda za građane.
Šrajber smatra da bi dalji razvoj veštačke inteligencije mogao značajno da utiče na tržište rada i dovede do potrebe za novim modelima raspodele bogatstva. Njegov predlog podrazumeva da se deo prihoda ostvarenih zahvaljujući AI tehnologijama preraspodeljuje građanima kroz sistem takozvanog univerzalnog visokog prihoda.
Za razliku od koncepta univerzalnog osnovnog prihoda, koji podrazumeva isplate namenjene pokrivanju osnovnih životnih potreba, univerzalni visoki prihod zasniva se na ideji da bi rast produktivnosti usled razvoja automatizacije i veštačke inteligencije mogao da omogući viši životni standard većem broju ljudi.
Model finansiranja
Ovu ideju ranije je podržao i Elon Musk, koji je više puta upozoravao da bi razvoj veštačke inteligencije mogao da promeni strukturu tržišta rada i poveća potrebu za novim oblicima finansijske podrške stanovništvu.
Šrajber upozorava da ne postoji garancija da će razvoj AI tehnologija automatski doneti pozitivne društvene posledice. Prema njegovim procenama, bez odgovarajućih ekonomskih i regulatornih mera moglo bi doći do povećanja nezaposlenosti, većih socijalnih razlika i koncentracije bogatstva u rukama malog broja kompanija.
Njegov model predviđa da se sredstva za finansiranje univerzalnog prihoda obezbede kroz poreze na proizvodnju, deo profita ostvarenog primenom AI sistema, kao i prihode državnih investicionih fondova. Novac bi potom bio raspoređivan građanima kroz državni sistem isplata.
Šrajber je model razvio za Izrael, gde bi prema njegovim procenama odrasli građani mogli da primaju oko 6.750 šekela mesečno, odnosno približno 2.300 dolara. Dodatni izvori finansiranja mogli bi taj iznos da povećaju i do 15.000 šekela mesečno.
Sve više političkih predloga
Rasprava o ekonomskim posledicama veštačke inteligencije sve je prisutnija i među političarima.
Američki senator Bernie Sanders nedavno je predložio formiranje fonda koji bi građanima omogućio da dele korist od profita najvećih AI kompanija. Istovremeno, izvršni direktor OpenAI Sem Altman ranije je podržavao ideju univerzalnog osnovnog prihoda, dok je direktor kompanije Anthropic Dario Amodei upozorio da bi AI mogao značajno da utiče na broj početničkih radnih mesta u narednim godinama.
Pitanje raspodele bogatstva koje bi mogla da generiše veštačka inteligencija sve češće se pojavljuje u političkim i ekonomskim debatama, posebno u zemljama koje ulažu velika sredstva u razvoj AI tehnologija.
Podeljena mišljenja ekonomista
Ipak, nisu svi ekonomisti uvereni da je ovakav model održiv.
Kritičari upozoravaju da bi garantovani visoki prihodi mogli da smanje motivaciju za rad, povećaju fiskalne troškove i stvore nove društvene izazove. Takođe navode da nije izvesno da bi produktivnost ostvarena zahvaljujući veštačkoj inteligenciji bila dovoljna za finansiranje tako velikih programa.
Sa druge strane, pristalice ideje odgovaraju da su se društva i ranije prilagođavala velikim tehnološkim promenama kroz nove ekonomske i socijalne modele. Kao primere navode javno obrazovanje, zdravstveno osiguranje i druge politike koje su u vreme svog nastanka izazivale značajne rasprave.
Iako za sada nema konkretnih naznaka da bi univerzalni visoki prihod mogao uskoro da bude uveden u praksi, rasprava o tome kako raspodeliti koristi od razvoja veštačke inteligencije postaje sve prisutnija među ekonomistima, tehnološkim liderima i donosiocima političkih odluka.
Više detalja dostupno je u originalnoj Bloombergovoj analizi.