U Nemačkoj se ponovo razmatra mogućnost zabrane Alternative za Nemačku (AfD), stranke koja prema najnovijim istraživanjima ima najveću podršku birača. Istovremeno, u Srbiji je podneta inicijativa za zabranu Srpske napredne stranke, koja je na nedavnim parlamentarnim izborima osvojila 103 poslanička mandata. Ovi događaji otvaraju važno pitanje o granicama političkog pluralizma i okolnostima u kojima država može da zabrani rad političke organizacije.
Kako prenosi srpskiugao.rs, nemačka ministarka pravde Štefani Hubig, članica Socijaldemokratske partije (SPD), založila se za detaljnu proveru uslova za pokretanje postupka zabrane AfD-a. Predložila je formiranje radne grupe predstavnika saveznih i pokrajinskih vlasti, koja bi analizirala raspoložive dokaze i procenila postoji li pravni osnov za takav postupak.
Hubig je navela da bi tokom provere trebalo razmotriti i nedavno objavljenu internu elektronsku prepisku povezanu sa AfD-om.
Ipak, za sada nije doneta odluka o zabrani stranke, niti je na osnovu ove inicijative pokrenut postupak pred nadležnim sudom.
AfD ima veću podršku od vladajućih stranaka
Rasprava o mogućoj zabrani dolazi u trenutku snažnog političkog uspona AfD-a.
Prema istraživanju agencije INSA, objavljenom 7. novembra, Alternativa za Nemačku ima podršku 29 odsto ispitanika, dok bi za konzervativni blok CDU/CSU, kojem pripada kancelar Fridrih Merc, glasalo 19 odsto.
Ovakav odnos snaga dodatno pojačava politički značaj rasprave o eventualnoj zabrani AfD-a.
Nemački kancelar je ranije izrazio rezervu prema takvom potezu, smatrajući da zabrana stranke ne bi automatski rešila društvene i političke probleme zbog kojih joj građani pružaju podršku.
Ipak, deo vladajuće koalicije smatra da je neophodno ispitati postoji li opasnost po demokratski i ustavni poredak.
I u Srbiji podneta inicijativa za zabranu SNS-a
Slična rasprava o granicama političkog delovanja otvorena je i u Srbiji.
Kako prenosi portal Srpski ugao, predsednik pokreta Uspravna Srbija Dragan Dobrašinović zatražio je od vrhovne javne tužiteljke da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za zabranu rada Srpske napredne stranke.
Dobrašinović je svoj zahtev obrazložio tvrdnjama da je SNS odgovorna za organizovanje i održavanje šatorskog naselja u Pionirskom parku u Beogradu, poznatog kao „Ćacilend“, čime je, prema njegovoj oceni, građanima bilo ograničeno pravo na slobodno kretanje.
Reč je o navodima podnosioca inicijative, a ne o činjenicama koje je utvrdio sud.
Važno je naglasiti da inicijativu nije podnela Studentska lista, koja je pobedila na parlamentarnim izborima, niti postoje potvrđene informacije da je Ustavni sud pokrenuo postupak zabrane SNS-a.
SNS sa više od 1,7 miliona glasova ostaje najveća opoziciona snaga
Za razliku od AfD-a, koji trenutno prednjači u istraživanjima javnog mnjenja, Srpska napredna stranka iza sebe ima rezultat sa nedavno održanih parlamentarnih izbora.
Lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ osvojila je više od 1,7 miliona glasova i 103 poslanička mandata, čime je postala najveća opoziciona grupacija u novom sazivu Narodne skupštine.
Upravo zbog tako značajne podrške birača, eventualna zabrana njenog rada predstavljala bi odluku sa ozbiljnim političkim posledicama.
Izborni poraz ne znači i nestanak političkog legitimiteta. Građani koji su glasali za SNS imaju pravo na parlamentarno predstavljanje, a nova većina odgovornost da obezbedi uslove za nesmetan rad opozicije.
Politička konkurencija ili zabrana protivnika?
Iako se pravni i politički kontekst u Nemačkoj i Srbiji razlikuje, oba slučaja pokreću pitanje odnosa države prema strankama koje imaju značajnu podršku građana.
Zabrana političke organizacije u demokratskom društvu predstavlja izuzetnu meru, koja zahteva ozbiljne dokaze i odluku nadležnog suda.
Sama činjenica da određena stranka zastupa drugačiju politiku, uživa veliku podršku ili predstavlja snažnog protivnika ne može biti dovoljan razlog za njeno uklanjanje sa političke scene.
Ustavni poredak mora biti zaštićen od stvarnih protivpravnih aktivnosti, ali jednako važan deo demokratskog sistema jeste pravo građana da biraju između različitih političkih opcija.
Zbog toga će eventualni dalji postupci protiv AfD-a i SNS-a biti važan pokazatelj kako institucije dve države usklađuju zaštitu ustavnog poretka sa očuvanjem političkog pluralizma.
