Slovačka dostiže novi maksimum od 42°C, vlasti u Poljskoj su primorane da zatvore elektrane Kozenice i Polanjec.
Temperaturni rekordi su oboreni u nekoliko zemalja širom centralne i istočne Evrope, jer se ekstremno vreme koje je izazvalo šumske požare i suše širom kontinenta nastavlja.
Zemlje uključujući Slovačku, Austriju i Mađarsku zabeležile su rekordne temperature. U četvrtak je slovačka hidrometeorološka agencija saopštila da je u Dolnim Plahtincima dostignut novi maksimum od 42°C.
Vlasti u Poljskoj bile su primorane da zatvore termoelektrane na ugalj Kozenice i Polanjec nakon što je kritično nizak nivo vode u reci Visla ograničio zalihe vode za hlađenje. Prekid je uklonio oko 1,3 GW kapaciteta iz poljskog elektroenergetskog sistema.
U sredu je poljski premijer Donald Tusk pozvao poslodavce da vode računa o svojim zaposlenima i obezbede klimatizaciju i hladnu vodu.
U Nemačkoj, klimatski aktivisti koji zahtevaju prekid korišćenja fosilnih goriva demonstrirali su ispred kancelarije kancelarije zbog nedostatka vladinih akcija da zaštiti ljude od ekstremnih vrućina. Procenjuje se da je 11.900 ljudi širom zemlje umrlo od vrućine ovog leta, prema novim procenama Instituta Robert Koh.
„Ova ekstremna vrućina i njene posledice rezultat su politike fosilnih goriva koja je potpuno neodgovorna i izuzetno opasna“, rekla je Anatrin Švirten iz organizacije Fridays for Future Berlin. „Ne smemo se navići na hiljade smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom svakog leta.“
Mađarski premijer, Peter Mađar, napisao je u četvrtak na X da će nuklearna elektrana, koja je privremeno bila isključena, ponovo biti uključena u rad.
„Dobre vesti: već smo devet centimetara iznad najniže tačke Dunava u nedelju, a očekuje se kiša u austrijskim slivnim područjima“, napisao je. „Jedna od turbina u nuklearnoj elektrani Pakš radi. Bez obzira na to, na današnji vrući dan i dalje će postojati jaka potreba za dobrovoljnim smanjenjem potrošnje električne energije.“
Brutalne vrućine i kontinuirane suše pogoršavaju se eskalacijom klimatske krize, a stručnjaci upozoravaju da to vrši ogroman pritisak na lokalno stanovništvo, kritičnu infrastrukturu i divlje životinje širom regiona.
Pavel Pomijan iz EKO-UNIA, poljske ekološke organizacije, rekao je da „elektrane koje pokreću klimatske promene sve više postaju njihove žrtve“, dodajući da bi uticaj ekstremnih uslova ovog leta, podstaknutih sagorevanjem fosilnih goriva, trebalo da bude „poziv na buđenje ne samo za Poljsku, već i za celu Evropu“.
„Što brže razvijamo energiju vetra i sunca – tehnologije koje zahtevaju najmanje vode za proizvodnju električne energije – to bolje možemo zaštititi i energetsku bezbednost i naše reke“, rekao je on.
Žarki toplotni talasi su takođe lišili vegetaciju vlage i pripremili veći deo kontinenta za šumske požare. Oko pola miliona hektara je izgorelo širom EU od početka godine, uglavnom u Španiji i Francuskoj, prema podacima koje je u četvrtak objavio Evropski informacioni sistem o šumskim požarima. Dodatnih 292.000 hektara (721.000 ari) je izgorelo u Ukrajini.
Ozbiljnost požara – vrući, suvi i vetroviti uslovi koji otežavaju borbu sa požarima kada izbiju – postavila je nove rekorde za to doba godine, sa alarmantnim marginama u nekim zemljama.
U Austriji, koja je u sredu imala rekordno visoku temperaturu od 41,2 stepena Celzijusa, kumulativno vreme požara je više nego dvostruko jače od prethodnog rekorda za ovo doba godine.
U Češkoj, koja je ranije tokom leta zabeležila novi nacionalni temperaturni rekord, vreme požara do početka avgusta bilo je više od 50% gore od prethodnog rekorda, a u Slovačkoj je bilo 32% gore.
Prošle nedelje, brza analiza konzorcijuma Svetske meteorološke atribucije otkrila je da je globalno zagrevanje učinilo prošlomesečno vruće, suvo i vetrovito vreme najmanje 20 puta verovatnijim u Španiji i dvostruko verovatnijim u Francuskoj.
