Grčka je sa Izraelom potpisala sporazum vredan tri milijarde evra o nabavci odbrambenih tehnologija za zaštitu od raketa, aviona i dronova, u okviru jednog od najvećih ugovora o izvozu odbrambene opreme u istoriji dve zemlje.
Sporazum, nazvan „Ahilov štit“, još je jedan pokazatelj sve intenzivnije saradnje evropskih država sa izraelskom odbrambenom industrijom, uprkos političkim tenzijama između Evropske unije i Izraela zbog ratova u Gazi i Libanu.
Evropske zemlje trenutno nastoje da ojačaju sopstvene odbrambene kapacitete. Dok se u oblasti naoružanja, tenkova i borbenih aviona Evropa i dalje u velikoj meri oslanja na Sjedinjene Američke Države, za sve važnije sisteme poput senzora, presretača i tehnologija za nadzor evropske vlade sve češće se obraćaju Izraelu.
Ambasador Izraela pri EU Avi Nir-Feldklajn rekao je da bilateralna saradnja sa državama članicama, uprkos političkim izazovima, „intenzivno napreduje“.
Prema pisanju Politika, prednost Izraela proizlazi iz bliske povezanosti vojske, odbrambene industrije, akademske zajednice i tehnološkog sektora. Mladi inženjeri iskustvo često stiču u elitnim obaveštajnim i sajber jedinicama, nakon čega prelaze u odbrambene kompanije ili pokreću sopstvene startape.
Podaci Izraelske uprave za inovacije pokazuju da izraelske kompanije privlače gotovo četvrtinu globalnih ulaganja u sajber sektor.
Ipak, sve veće oslanjanje Evrope na izraelsku tehnologiju izaziva i političke kritike. Kritičari upozoravaju da bi evropske zemlje, u nastojanju da smanje zavisnost od SAD, mogle da stvore novu zavisnost od Izraela.
Finska poslanica u Evropskom parlamentu Li Anderson ocenila je da „jednu vrstu zavisnosti ne treba zameniti drugom“, dok je nemačka poslanica Zelenih Hana Nojman upozorila da će evropskim državama biti teže da utiču na izraelsku spoljnu politiku ukoliko se budu sve više oslanjale na njegove tehnologije.
Portparolka izraelske misije pri EU i NATO Hiba Tarif navela je da privlačnost izraelskog odbrambenog sektora proizlazi iz tesne saradnje države, akademske zajednice i privatnog sektora, kao i tehnologija razvijenih na osnovu iskustava iz stvarnih operacija.
„Korišćenjem našeg iskustva iz operacija u realnom vremenu omogućavamo partnerima da pređu sa reaktivnog na proaktivan pristup, čime značajno jačamo našu zajedničku otpornost i odbranu“, rekla je Tarif.
Saradnja evropskih zemalja i Izraela nastavljena je uprkos političkim nesuglasicama. Nemačka i Izrael su u januaru potpisali memorandum o razvoju sajber „kupole“, dok su Izrael, Grčka i Kipar pokrenuli Centar za sajber bezbednost u pomorskom sektoru.
Španija je, iako je otkazala odbrambene ugovore sa Izraelom vredne milijardu evra, zatražila pomoć izraelske Uprave za sajber bezbednost u zaštiti kritične infrastrukture.
Grčka je, kako bi smanjila buduću zavisnost od izraelske tehnologije, u okviru sporazuma „Ahilov štit“ insistirala na pristupu izvornom kodu sistema. To bi joj omogućilo da samostalno održava i unapređuje nabavljenu tehnologiju.
„Postati talac, čak i najprijateljskije strane zemlje ili saveznika, apsolutno je nemoguće“, rekao je grčki ministar odbrane Nikos Dendijas.
Nemački poslanik Niklas Herbst ocenio je da Izrael Evropi nudi tehnologije koje joj nedostaju, posebno u oblastima sajber bezbednosti i protivvazdušne odbrane.
„U interesu Evrope je da ima stabilan i pouzdan odnos sa Izraelom u tom pogledu“, rekao je Herbst.
