Evropska unija mogla bi tokom predstojeće zime da se suoči sa manjkom od čak 14 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, što predstavlja približno sedam odsto ukupne potražnje i količinu dovoljnu za snabdevanje između 10 i 12 miliona domaćinstava.
Na takav rizik upozoravaju analize Instituta za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu (IEEFA) i Evropske mreže operatera prenosnog sistema za gas (ENTSO-G), prenosi briselski Politiko.
Ukoliko evropske zemlje ne uspeju da obezbede dodatne količine energenta, mogle bi da se suoče sa novim poskupljenjima i merama za ograničavanje potrošnje.
Situaciju dodatno komplikuju rat u Iranu, poremećaji u globalnom snabdevanju i rast cena energenata.
Rezerve gasa na najnižem nivou za ovo doba godine
Prema podacima iz izveštaja, evropska skladišta gasa popunjena su sa nešto više od 70 odsto kapaciteta, što je najniži nivo zabeležen u ovom periodu godine od početka vođenja evidencije 2011.
IEEFA navodi da su visoke tržišne cene podstakle trgovce da tokom leta prodaju gas umesto da ga skladište za zimsku potrošnju.
Istovremeno, mogućnosti za nabavku dodatnih količina ograničene su zbog poremećaja na međunarodnom energetskom tržištu, dok su cene prirodnog gasa dostigle najviši nivo u gotovo četiri godine.
Ipak, procenjeni manjak ne znači da će EU nužno ostati bez gasa. Problem bi mogao da nastane ukoliko uskladištene količine budu nedovoljne za pokrivanje povećane potrošnje tokom hladnih meseci.
U takvim okolnostima države članice morale bi da kupuju dodatni gas po visokim cenama ili da uvedu mere štednje ukoliko potrebne količine ne budu dostupne.
U slučaju hladne zime skladišta bi mogla da padnu na 11 odsto
U izveštaju ENTSO-G o izgledima za snabdevanje tokom zime 2026/2027. upozorava se da bi, u slučaju hladne zime i ograničenog uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG), popunjenost evropskih skladišta mogla da padne na svega 11 odsto.
Reč je o nivou rezervi koje je tehnički teško koristiti, zbog čega bi dalji pad zaliha mogao da ugrozi stabilnost snabdevanja.
Da bi evropske zemlje do kraja zime održale ili obnovile zalihe na približno 30 odsto kapaciteta, morale bi da obezbede dodatne količine ili smanje potrošnju za iznos koji odgovara približno sedam odsto ukupne potražnje.
Prema procenama, količina gasa dostupna u skladištima mogla bi da bude za oko sedam milijardi kubnih metara manja od potrebne.
Dodatni problem predstavlja mogućnost da zemlje tokom zime potroše veći deo rezervi, zbog čega bi naredne godine morale da nabavljaju znatno više gasa kako bi ponovo napunile skladišta.
Takav razvoj događaja mogao bi da produži period niskih rezervi i visokih cena energenata.
Prekid dugoročnog uvoza ruskog LNG-a dodatni izazov
Na evropsko tržište mogao bi da utiče i početak primene zabrane dugoročnih ugovora o uvozu ruskog tečnog prirodnog gasa, predviđen za januar 2027. godine.
Prema procenama iz izveštaja, ova mera mogla bi da smanji evropski uvoz za dodatnih sedam milijardi kubnih metara.
IEEFA podseća da je ruski gas ranije imao značajnu ulogu u pokrivanju povećane zimske potražnje, dok se EU sada u većoj meri oslanja na skladištenje i nabavku LNG-a sa drugih tržišta.
Potrošnja gasa tokom zime povećana je u prethodne dve godine, dok je uvoz ostao uglavnom nepromenjen, zbog čega evropske zemlje sve intenzivnije koriste postojeće rezerve.
Neto povlačenje gasa iz skladišta u januaru 2026. dostiglo je 22,6 milijardi kubnih metara, u poređenju sa 18,8 milijardi u januaru 2025. i 17,8 milijardi kubnih metara u istom mesecu 2024. godine.
Dodatni uvoz mogao bi da košta tri milijarde evra više
Jedna od mogućnosti za prevazilaženje potencijalnog manjka jeste povećanje uvoza tečnog prirodnog gasa, koji EU sve više nabavlja iz Sjedinjenih Američkih Država.
Međutim, prema procenama navedenim u izveštajima, kupovina nedostajućih količina po trenutnim tržišnim cenama koštala bi evropske zemlje dodatne tri milijarde evra.
To bi predstavljalo povećanje troškova od približno 12 odsto u odnosu na cenu iste količine gasa prošle godine.
Analize IEEFA i ENTSO-G ukazuju da će stabilnost evropskog snabdevanja tokom zime zavisiti od vremenskih prilika, dostupnosti LNG-a na svetskom tržištu i sposobnosti država članica da pravovremeno obezbede dovoljne rezerve.
