Evropska komisija (EK) pozvala je države članice Evropske unije da smanje potrošnju gasa i električne energije zbog niskog nivoa zaliha, uz upozorenje da bi pritisak na snabdevanje i cene mogao da poraste tokom zime.
Komisija, međutim, navodi da trenutno nema neposredne opasnosti po sigurnost snabdevanja, prenosi Juronjuz, pozivajući se na pismo evropskog komesara za energetiku Dana Jorgensena upućeno državama članicama.
Jorgensen je naveo da se situacija od njegovog prethodnog upozorenja u martu nije poboljšala.
Prema njegovim rečima, smanjenje potrošnje električne energije u periodima najvećeg opterećenja moglo bi da smanji količinu gasa koju koriste elektrane, a time i pritisak na zalihe i cene struje.
Za sada bez obaveznih mera
Evropska komisija ukazuje na mere koje su primenjivane tokom energetske krize 2022. godine. Među njima su smanjenje potrošnje u periodima najveće tražnje i podsticanje građana i privrede da, uz pomoć pametnih brojila i različitih tarifa, deo potrošnje prebace u druge periode dana.
Kao moguće mere navode se i ograničavanje temperature grejanja, smanjenje korišćenja spoljnog grejanja i gašenje nepotrebne javne rasvete tokom noći.
Jorgensen za sada ne predlaže uvođenje obaveznih ograničenja, navodeći da su dobro pripremljene dobrovoljne mere dale rezultate tokom energetske krize 2022. godine.
Komesar je istovremeno podsetio ministre energetike na nacionalne planove za vanredne situacije koji omogućavaju strože mere ukoliko se stanje pogorša. One mogu da obuhvate prekid pojedinih ugovora o isporuci gasa i prelazak elektrana sa gasa na alternativna goriva.
Komisija: Razmotriti cilj od 80 odsto
Jorgensen je pozvao članice da koriste fleksibilnost koju omogućavaju pravila EU o skladištenju gasa kako bi izbegle naglu kupovinu velikih količina energenta pred početak zime.
Komisija smatra da bi u sadašnjim okolnostima trebalo razmotriti popunjenost skladišta od 80 odsto, umesto insistiranja na cilju od 90 odsto.
Prema proceni EK, takav nivo mogao bi da bude dovoljan za bezbedno snabdevanje tokom zime, dok bi postepena nabavka omogućila državama da kupovinu rasporede na duži period i smanje pritisak na tržište.
„Iako su zalihe gasa u EU izuzetno niske i situacija ostaje izazovna, trenutno nema neposrednih rizika po bezbednost snabdevanja“, naveo je Jorgensen u pismu.
On je ocenio da EU predstojeću zimu dočekuje sa otpornijim energetskim sistemom nego pre početka rata u Ukrajini, ali je upozorio da rizici i dalje postoje.
Skladišta popunjena oko 70 odsto
Prema podacima udruženja Gas Infrastructure Europe, skladišta gasa u EU trenutno su popunjena oko 70 odsto, što je približno 12 procentnih poena manje nego u istom periodu prošle godine.
Komisija procenjuje da bi EU mogla da raspolaže dovoljnim količinama gasa tokom zime, ali upozorava da bi njihova nabavka mogla da bude znatno skuplja ukoliko globalna ponuda ostane ograničena, a konkurencija među kupcima velika.
Na evropsko tržište, prema navodima Juronjuza, utiču poremećaji na Bliskom istoku i konkurencija azijskih zemalja za isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG).
Cena gasa na holandskom TTF-u, referentnom evropskom tržištu, iznosi oko 72 evra po megavat-satu, odnosno približno 40 evra više nego pre američkih i izraelskih napada na Iran 28. februara.
Pojedini analitičari procenjuju da bi tokom najveće zimske potrošnje cena mogla da premaši 100 evra po megavat-satu ukoliko ne dođe do povećanja izvoza LNG-a iz Persijskog zaliva ili ako Norveška produži ograničenja izvoza zbog radova na održavanju, prenosi Juronjuz.
