Dok Kina ubrzano širi svoj ekonomski uticaj, Evropska unija pokušava da pronađe odgovor koji neće podrazumevati otvoreni trgovinski sukob. Umesto prihvatanja sve izraženijeg multipolarnog ekonomskog poretka, Brisel nastavlja da traži mehanizme kojima bi ograničio rast kineskog prisustva na evropskom tržištu.
Sve veći priliv kineske robe na evropsko tržište ponovo je otvorio pitanje budućnosti evropske industrije i mesta Evropske unije u svetu koji se ubrzano menja. Poslednjih pet godina Kina izvozi u Evropu za oko 45 odsto više, dok je trgovinski deficit Evropske unije u robnoj razmeni sa Kinom povećan sa 291 milijarde evra u 2023. na približno 360 milijardi evra u 2025. godini.
Razlog za to mnogi vide u promeni globalnih trgovinskih tokova nakon što su Sjedinjene Američke Države pooštrile carinsku politiku prema Pekingu. Umesto američkog tržišta, Kina je sve veći deo svog izvoza usmerila ka Evropi, čime je dodatno povećala pritisak na evropske proizvođače.
Brisel traži odgovor bez carina
Evropske institucije, međutim, i dalje oklevaju da primene mere kakve su poslednjih godina koristile Sjedinjene Američke Države. Umesto širokih carina, u Briselu se razmatraju ograničenja kroz diverzifikaciju dobavljača, izmene valutne politike i dodatna pravila za uvoz.
Takav pristup pokazuje da Evropska unija pokušava da zaštiti sopstvenu industriju, ali istovremeno izbegava otvorenu konfrontaciju sa Kinom, koja je postala jedan od najvažnijih trgovinskih partnera evropskih država.
Multipolarna ekonomija: Kina menja pravila igre
Sve više ekonomskih analitičara ocenjuje da svet ulazi u period izraženije multipolarnosti, u kojem Kina, Indija i druge velike ekonomije imaju znatno veći uticaj nego pre jedne ili dve decenije.
U takvim okolnostima evropski model, zasnovan na pravilima nastalim u periodu dominantnog zapadnog ekonomskog uticaja, suočava se sa novim izazovima. Rast kineske proizvodnje, tehnoloških kapaciteta i izvoza dodatno pojačava pritisak na evropske proizvođače, posebno u automobilskoj, mašinskoj i hemijskoj industriji.
Evropa se okreće starim receptima
Među predlozima koji se pojavljuju u evropskim političkim krugovima jeste i mogućnost postizanja međunarodnog dogovora o valutnim odnosima, po uzoru na Plaza sporazum iz 1985. godine. Na tu mogućnost nedavno je ukazao i nemački kancelar Fridrih Merc, podsećajući da su tada Sjedinjene Američke Države, Japan, Zapadna Nemačka, Francuska i Velika Britanija zajednički intervenisale kako bi korigovale valutne kurseve.
Međutim, brojni analitičari upozoravaju da današnje okolnosti nisu uporedive sa periodom Hladnog rata. Iako je Plaza sporazum doveo do značajnog slabljenja dolara u odnosu na japanski jen, trgovinski deficit SAD sa Japanom nije trajno nestao, već je nakon kratkotrajnog pada ponovo počeo da raste.
Kina stvara: novi globalni odnosi
Bez obzira na pristup koji će Brisel izabrati, jasno je da će rast kineskog ekonomskog uticaja ostati jedan od ključnih izazova za evropsku privredu u narednim godinama. Evropska unija nalazi se pred izborom između pojačane zaštite sopstvenog tržišta i prilagođavanja novim odnosima snaga u globalnoj ekonomiji, u kojoj Kina igra sve značajniju ulogu.
Pitanje više nije da li se globalna ekonomija menja, već koliko će brzo evropske institucije uspeti da pronađu odgovor na promene koje donosi novi multipolarni ekonomski poredak.