Najnoviji rezultati međunarodnog testiranja znanja pokazali su da 36 odsto petnaestogodišnjaka u Hrvatskoj ne dostiže ni osnovni nivo matematičke pismenosti, dok svega pet odsto učenika uspeva da reši najsloženije matematičke zadatke. Zbog zabrinjavajućih podataka, Hrvatsko udruženje poslodavaca predlaže produženje osnovnog obrazovanja i veći fokus na matematiku i druge ključne veštine.
PISA je međunarodno istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj kojim se proverava koliko petnaestogodišnji učenici umeju da primene stečena znanja u stvarnim životnim situacijama. Testiranje obuhvata matematiku, čitanje i prirodne nauke, a omogućava poređenje obrazovnih sistema širom sveta.
Istraživanje za 2025. godinu sprovedeno je u hrvatskim školama tokom proleća prošle godine, dok su rezultati objavljeni u septembru.
Podaci pokazuju da je 64 odsto hrvatskih učenika dostiglo najmanje osnovni, drugi nivo matematičke pismenosti. Preostalih 36 odsto nije uspelo da dosegne ni taj prag.
Samo pet odsto testiranih učenika ostvarilo je rezultate na dva najviša nivoa, koji podrazumevaju sposobnost analiziranja složenih situacija i odabira odgovarajuće strategije za rešavanje problema.
Rezultati lošiji nego 2022. godine
Glavni ekonomista Hrvatskog udruženja poslodavaca Hrvoje Stojić upozorio je da loši rezultati nisu samo problem obrazovnog sistema, već mogu imati dugoročne posledice po produktivnost, zarade i privredni razvoj zemlje.
U poređenju sa testiranjem iz 2022. godine, učenici u Hrvatskoj ostvarili su slabije rezultate u matematici i čitanju, dok je znanje iz prirodnih nauka ostalo približno na istom nivou. Najveći pad zabeležen je u oblasti čitalačke pismenosti.
Stojić smatra da Hrvatska više ne može da zanemaruje slabe obrazovne rezultate, posebno zbog smanjenja broja radno sposobnih stanovnika. Kako je ocenio, u budućnosti će manji broj zaposlenih morati da stvara veću dodatnu vrednost kako bi se očuvao postojeći životni standard i nastavilo približavanje razvijenijim članicama Evropske unije.
Veća ulaganja nisu donela bolje rezultate
Hrvatska za obrazovanje izdvaja 5,1 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je više od proseka Evropske unije od 4,7 odsto. Iako su zarade nastavnika znatno povećane, rezultati učenika i dalje su ispod evropskog proseka.
Iz Hrvatskog udruženja poslodavaca navode da problem nije samo u količini izdvojenog novca, već i u organizaciji sistema, kvalitetu nastave i efikasnosti obrazovanja.
Prema njihovoj oceni, osnovno obrazovanje trebalo bi da postane jedan od glavnih prioriteta reforme. Umesto isključivog povećanja ulaganja, potrebno je sprovesti mere koje bi dovele do boljeg znanja i merljivih rezultata učenika.
Poslodavci ukazuju i na to da 45,6 odsto stanovnika Hrvatske između 25 i 34 godine ima visoko obrazovanje. Prosek Evropske unije iznosi 49 odsto, dok je u pet najuspešnijih članica 65,4 odsto.
Ocenjuje se da takva razlika ograničava mogućnosti za brži rast produktivnosti. Hrvatska se istovremeno suočava sa visokim poreskim opterećenjem i velikim izdvajanjima za zarade zaposlenih u javnom sektoru, koja dostižu 13,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Produktivnost hrvatske privrede trenutno iznosi 62,6 odsto proseka Evropske unije, računato prema paritetu kupovne moći. Bez kvalitetnijeg obrazovanja, rasta produktivnosti i smanjenja poreskog opterećenja rada, Hrvatska bi mogla da nastavi da zaostaje za sličnim privredama srednje i istočne Evrope.
Predloženo produženje osnovne škole
Hrvatsko udruženje poslodavaca predlaže produženje osnovnoškolskog obrazovanja, uz povećanje broja časova posvećenih matematici, čitanju i drugim osnovnim veštinama.
Kako navode, učenici u Hrvatskoj imaju najmanji preporučeni broj nastavnih sati u Evropi, iako je broj učenika po nastavniku među najnižima.
Predlaže se i nastavak reforme stručnog obrazovanja, kao i čvršće povezivanje škola sa poslodavcima. Ulaganja u obrazovanje i rast zarada zaposlenih, prema njihovom stavu, trebalo bi da budu praćeni boljim i jasno merljivim rezultatima.
Pad broja učenika, istovremeni rast broja zaposlenih u obrazovanju i nepopunjena mesta na fakultetima zahtevaju racionalnije planiranje kadrova, kapaciteta i obrazovnih programa. Kvalitet obrazovanja trebalo bi ocenjivati prema stečenom znanju, praktičnim veštinama i mogućnostima zapošljavanja, a ne samo prema visini ulaganja.
Predloženo je i proširenje sistema vaučera i kratkih programa za sticanje dodatnih kvalifikacija. Cilj je da se odraslima olakšaju usavršavanje, prekvalifikacija i pronalaženje zaposlenja, posebno u oblastima digitalne i zelene tranzicije, kao i u zanimanjima u kojima nedostaje radnika.
