Nemačka industrija izgubila je oko 496.000 radnih mesta od početka 2019. do kraja 2025. godine, što je pad od 7,1 odsto. Istovremeno je u uslužnom sektoru otvoreno više od 2,2 miliona radnih mesta, pokazuje studija Instituta Ifo.
Najveći pad zabeležen je u automobilskoj industriji i među dobavljačima, gde je ugašeno 123.500 radnih mesta. Proizvođači metalnih proizvoda ostali su bez 115.600 zaposlenih, a mašinski sektor bez 64.500. U automobilskoj industriji zaposlenost je opala za 13 odsto.
Istraživači kao jedan od glavnih razloga navode slabljenje konkurentnosti nemačkih kompanija, posebno u odnosu na kineske rivale. Industriju dodatno pritiskaju visoki troškovi energije, slabiji izvoz, tehnološke promene i oštrija međunarodna konkurencija.
Rast zaposlenosti u uslugama zabeležen je, između ostalog, u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i javnoj upravi. Samo u zdravstvu otvoreno je 391.000 radnih mesta, dok je u socijalnim uslugama, uključujući domove za stare, zaposleno još 357.000 ljudi više. Istraživači deo rasta povezuju sa starenjem stanovništva.
Prema autoru studije Joahimu Ragnicu, radna mesta u uslužnim delatnostima uglavnom se ne otvaraju u sektorima u kojima je Nemačka tradicionalno bila naročito produktivna i inovativna. Zbog toga bi promena strukture zaposlenosti mogla da utiče na budući privredni rast zemlje.
Pad zaposlenosti u industriji zabeležen je u gotovo svim nemačkim saveznim pokrajinama. U istočnom delu zemlje iznosio je 8,4 odsto, a u zapadnom 6,8 odsto. Studija se zasniva na podacima Savezne agencije za zapošljavanje i ne obuhvata samozaposlene, državne službenike i zaposlene na takozvanim mini-poslovima.
Nemačka vlada razmatra strože trgovinske mere na nivou Evropske unije, uključujući antidampinške mere i zaštitu od subvencionisanog uvoza. Takav pristup mogao bi da poveća napetosti u trgovinskim odnosima sa Kinom i Sjedinjenim Američkim Državama.
